Šta krije vila u Užičkoj ulici broj 12?

Još nekoliko vila pre Drugog svetskog rata, između ostalog, Vojin Simeonović je, takođe na poziv vlasnika, projektovao u Užičkoj (nekadašnjoj Rumunskoj) ulici i na Senjaku, vile u koje su se posle rata uselile rezidencije ambasadora nekih zemalja.

U vili nekadašnjeg vlasnika Nikole Uzunovića u Užičkoj ulici 44 danas je rezidencija američkog ambasadora; u vili gospođe Olge Krsmanović Užička br. 33 je rezidencija kanadskog; u vili gospodina Marka Markovića, Užička br. 31 bila je rezidencija ambasadora Gane (iako se Gana odatle iselila vila je još uvek u njihovom vlasništvu); u vili gospodina Rade Petrovića na Senjaku, u Simićevoj ulici br. 6 , je rezidencija japanskog ambasadora.

Kako sa mojim saradnicima radim monografiju o mom tati Vojinu Simeonović, arhitekti i pilotu, imali smo mogućnosti da u sve kuće, koje su sačuvane, uđemo i sa vlasnicima obiđemo i eksterijere i enterijere tih zdanja. Bez problema smo dobili dozvolu za sve navedene vile i imali priliku da verodostojnije sagledamo šta je arhitekta uradio.

Naša želja a i potreba je bila da obiđemo i vilu u Užičkoj 12 ali tu smo naleteli izgleda na „zabranjeno voće“. Obraćali smo se nadležnima (od Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Srbije, DIPOS-a, opštine Savski venac, u čijoj nadležnosti je, saznali smo, do 2019. godine bila vila, i da ne nabrajam razne pokušaje) da nam saopšte ko je vlasnik ili nadležan za tu kuću da bismo s njim stupili u kontakt i zamolili za ulazak u zdanje. Kako su se svi oglušili za bilo kakav odgovor konačno smo se obratili i kabinetu Predsednika Republike. Iz kabineta smo pismom od 17. novembra 2021. godine obavešteni: „Imajući u vidu ustavne nadležnosti predsednika Republike, a u želji da pomognemo, obaveštavamo Vas da smo Vaš dopis prosledili gospođi Ani Brnabić, predsedniku Vlade Republike Srbije i gospođi Maji Gojković, ministru, sa molbom da nadležne službe Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja sagledaju Vaše navode, kao i da o tome budete obavešteni pisanim putem u zakonskom roku“.

Sačekali smo zakonski rok, iako ne znamo koliki je on ali svakako ne pola godine ili godinu dana. Ni iz jedne od dve navedene ustanove do pre neki dan (a sada je već početak februara meseca) nismo dobili nikakvo obaveštenje. Pozvali smo Ministarstvo kulture da bismo dobili odgovor da oni nisu nadležni … Zamolila sam da mi, kao što smo se mi pismeno obratili, to pismeno i odgovore. Na to je posle nekoliko dana usledio mail od 24. januara 2022:

Poštovana gospođo Simeonović Ćelić,

Ministarstvo kulture i informisanja ne poseduje informaciju o vlasništvu nad objektom u Ulici užička br.12 u Beogradu, niti je kao državni organ nadležno da vodi takvu vrstu evidencije. Preporučujemo vam da se sa predmetnim zahtevom obratite Katastru nepokretnosti ili Republičkoj direkciji za imovinu.

Izvinjavamo se što ste čekali na odgovor, veliki broj zaposlenih u Ministarstvu je imao ili ima kovid. Hvala na razumevanju.

S poštovanjem,

Branislav Maričić / Branislav Maricic

Šef Kabineta / Chief of staff

Postavljam pitanje i čudim se: da li je moguće, a jeste, ući u vile u kojima su sada rezidencije stranih ambasadora, a u vilu koja očito pripada nekom je – nemoguće. Da li je to „zabranjeno voće“?

S poštovanjem

dr Ivana Simeonović Ćelić, istoričar umetnosti, profesor FlU u Beogradu u penziji i direktorka Muzeja ZEPTER.