Šta krije zrenjaninski SNS

Nažalost, u istom trenu potvrđeno je po ko zna koji put od Savamale pa naovamo da Srbija nije pravna država. Umesto istražnih organa i optužnica, imali smo priliku da u Zrenjaninu vidimo čitavu svitu ministara na čelu sa predsednicom Vlade Anom Brnabić koji pokušavaju da „ispeglaju stvari“ i ubede građane da se zapravo ništa loše nije ni dogodilo.

A šta to zrenjaninska SNS vlast želi da sakrije od svojih građana? Kriju svoju nezakonitu nameru da prečišćavanje vode povere privatnoj firmi na upravljanje! Naime, voda u našem gradu je zabranjena za piće još od 2004. godine. Tadašnja lokalna vlast koju su činile demokrate potpisala je ugovor o izgradnji fabrike vode sa kompanijom Vasertehnik. Čim su došli na vlast 2014. godine naprednjaci su raskinuli ovaj ugovor, a naredne godine potpisali novi ugovor o prečišćavanju vode sa Zilio grupom. Ugovorom je bilo definisano da je 12. oktobar 2015. godine rok da Zrenjanin dobije pijaću vodu. Nakon brojnih odlaganja i puštanja u probni rad, odbijanja da se objavi dokumentacija i pokretanja procesa pred Poverenikom za informacije od javnog značaja (koji je još uvek u toku), 10. novembra 2017. konačno je prekinut rad postrojenja. Tada je deo istine izašao na videlo – fabrika ne može da dobije neophodne dozvole, jer prema Zakonu o komunalnim delatnostima privatna kompanija ne može da se bavi prečišćavanjem vode. Gradonačelnik Čedomir Janjić (SNS) je tad izjavio da je „Vodovod“ kriv i da gradska uprava o tome nije znala ništa, iako je (kako smo nezvanično saznali, jer još uvek nismo dobili dokumentaciju) u ugovoru decidno navedeno da je grad sa svime upoznat.

U januaru ove godine, boraveći u Zrenjaninu predsednica Vlade Ana Brnabić je najavila pregovore da grad preuzme fabriku vode pod komercijalnim uslovima. Od početka godine do danas nije održana još nijedna sednice Skupštine grada, pa se odbornici opozicije informišu isključivo putem medija, a pitanja kako je takav ugovor uopšte mogao biti potpisan, čija je odgovornost, kolika je finansijska šteta naneta gradu i koje su opcije pred građanima još nisu dobila odgovore.

Kada su shvatili da prebacivanje krivice na nas „žute“ koji već šest godina nismo na vlasti i čiji su bivši funkcioneri sadašnji funkcioneri Srpske napredne stranke i da međusobne optužbe između grada i javnih preduzeća neće uraditi plodom, jedini izlaz bila je – diverzija. Ali, šta može da sakrije tolikog slona u sobi? Izlaz je bio samo jedan: prebaciti pažnju građana na drugu temu. A gde ćeš bolje teme za zamajavanje gladnog naroda od večitog prebrojavanja patriotskih krvnih zrnaca?!

Zato je jedan uspešni privatnik čiji posao cveta i koji nema pametnija posla osnovao udruženje i podneo zahtev da se Zrenjaninu vrati staro ime Petrovgrad, a vlast ga je oberučke podržala. Zapravo, podržala ga je u tolikoj meri da je odmah pokrenula inicijativu pred Ministarstvom za lokalnu samoupravu i pobrinula se da svi odmah saznaju za to. Rezultat? Simuliranje sukoba, raskidanje sa komunističkom prošlošću, vraćanje srpstvu i svojim korenima, (anti)fašistička prošlost ili jednostavno lična preferencija… Još kad se na to doda i ideja da ne bude referenduma, jer je jedan već propao, odnosno želja da o imenu grada ne odlučuju građani već nekolicina ljudi koja uopšte ne živi u Zrenjaninu, da ne kažem neka viša sila… Tema je bezbroj. I tako Petrovgrad za tren oka postaje tema broj jedan, a fabrika vode postaje stara vest.

Mi čvrsto stojimo iza stava da je čitava inicijativa za promenu imena grada osmišljena isključivo da bi se građanima skrenula pažnja sa afere u vezi sa izgradnjom fabrike vode i insistiraćemo na tome da ostane u fokusu javnosti. Građani moraju da saznaju šta se tačno dešavalo od samog zaključivanja ugovora sa Zilio grupom do danas, čija je odgovornost ko, koliko i šta će da plati. I ko će da ide u zatvor.

Fabrika vode je tema broj jedan i ona mora da dobije sudski epilog, jer će se penali plaćati ne samo iz džepova Zrenjaninki i Zrenjaninaca, već i iz džepova svih građana Srbije. Vlast uporno zaboravlja jednu izuzetno važnu stvar – mi mladi nećemo da živimo u prošlosti i da se svađamo ko je šta radio pre sto godina – hoćemo da živimo danas i to u pravnoj državi u kojoj se poštuju zakoni, gde je korupcija retka i kažnjiva. I nećemo stati dok se za to ne izborimo.

Autorka je odbornica DS u Skupštini grada Zrenjanina