Šta nam to obećava vlast?

Koristi od nama poverenog, opisuju se neverovatnom promenom, od mnogo više puteva, bolnica, škola, sportskih objekata do zavidnog iskoraka u primeni veštačke inteligencije.

Ulaganje nazvaše, a ja negde pročitah, srpskim Nju dilom, vrednim 15 milijardi evra. Ono što smo sanjali, reče predsednik i ostvariti ćemo, a zli jezici kažu, bajka će ostati bajka.

Naime, kada bi i počela da se ostvaruje, pitaju se, šta će biti sa platama i penzijama.

Odmah je usledila, ko zna koji put, ponovna najava prosečne plate od 1.400 evra a penzije od 650 evra do kraja 2027. godine.

Bude li to stvarnost, bila bi zaista lepša od današnje, ali, nažalost, ne takva da nam neko zavidi, čak i da se svi ostali uzdrže od bilo kakvog napretka do kraja 2027. godine.

Problem je što san dodajemo na privid a ne stvarnost u kojoj živimo. Ekonomska statistika, ako je čitamo nepristrasno, demantuje mnogo šta od onog što skoro svakodnevno slušamo.

Ograničiću se, zbog prostora, na samo jedan ali najvažniji podatak dostignutog do kraja 2023. godine.

Ostvareni (procena) bruto domaći proizvod (BDP) u 2023. godini iznosi 69,1 milijardu evra i veći je od BDP-a iz prethodne godine za oko 14 odsto, naravno, prvenstveno, zahvaljujući inflaciji od blizu 12 odsto i skoro fiksnom kursu diara u odnosu na evro.

Da je nekim slučajem inflacija u prethodne dve godine iznosila u proseku tri odsto godišnje, BDP u 2023. godini ne bi iznosio 69,1 već 59,57 milijardi evra, pa ne bi bio veći od onog iz 2012. godine za oko 105 odsto, čime se ponosimo, već za oko 77 odsto.

Ali manimo šta bi bilo da je bilo, nego da vidimo šta je realno moguće i kako se sve najavljeno u to uklapa.

Ako ove i naredne tri godine, ostvarimo realan rast BDP-a prosečno tri odsto godišnje, što je zaista optimističko očekivanje, biće to uspeh, imajući u vidu prosečan rast u prethodnih 10 godina od oko 2,7 odsto, na ekstremno malu osnovicu. S obzirom da u 2024. godini startujemo sa mnogo veće osnovice i pored skromnog rasta u prethodnih deset godina, prosečna stopa od tri odsto, imajući u vidu objektivno stanje sadašnje ekonomije, jeste optimističko očekivanje.

Ako u tom periodu pretpostavimo inflaciju od tri odsto godišnje, BDP u 2027. godini bi iznosio oko 87,4 milijarde evra, što je povećanje u odnosu na 2023. godinu od oko 26,6 odsto.

Ako bi plate i penzije krajem 2027. godine, kako se obećava, iznosile 1.400 odnosno 650 evra, rast bi bio u odnosu na procenjene (840 odnosno 340 evra, ne postoje još konačni podaci) plate i penzije s kraja 2023. godine 66,6 odnosno 91,17 odsto.

Procenti su skoro identični ako se upoređuju procenjene prosečne plate i penzije u toku godine, polazeći od iskustva da su plate u decembru veće od prosečnih plata u toku godine, za 10 do 15 odsto.

Šta znači ovo obećanje.

Znači da će plate rasti više nego dvostruko brže od rasta BDP-a a penzije još i više, te da će učešće isplaćenih neto plata i penzija u BDP-u porasti sa oko 40,30 odsto u 2023. godini na oko 57,4 odsto, naravno pod pretpostavkom nepromenjenog broja zaposlenih i penzionera.

To, grubo računato, znači da će za sve ostale namene iz ostvarenog BDP-a godišnje ostajati vrednosno jedva nešto više nego u 2023. godini. Kako sa tim iznosom pokriti sve druge rashode i ostvariti investicione ambicije koje slede?

Može samo još većim stranim direktnim investicijama i još većim državnim zaduživanjima. A nije teško pretpostaviti kakva nam neprijatna iznenađenja mogu na tom planu uslediti.

Krajnje je vreme da se uozbiljimo, čemu bi, ukazivanjem na surovu realnost, mogli da pomognu mnogi, bez sumnje, kompetentniji od mene, kada bi se malo osetili zaduženijim i odgovornijim za dobrobit svih građana Srbije.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa