Nepokolebljivo koračamo u susret još jednom decenijskom, ovaj put više operetskom, despotskom ciklusu u Srbiji, a već sada se naslućuje šta nas čeka nakon odlaska sa vlasti aktuelnog ‘svedržitelja’.
Ipak, za razliku od perioda nakon Miloševića, ovaj put za oporavak od institucionalne pustoši i posledične društvene erozije, koju će nam ova vlast ostaviti u zaveštanje, možda neće biti ni snage ni prilike. Izvesnije je da nas čeka dugotrajan period tavorenja i nepovratno osipanje društva i države, koje ni eventualno članstvo u EU neće moći da zaustavi.
Proteklih godina vlast je uspešno konsolidovala autoritarnu političku kulturu i partijsko-policijski model države, uspostavila suštinski jednopartijski sistem i obesmislila pluralizam i parlamentarizam diktaturom većine. Jednoumlje i slepo poslušništvo postali su poželjni modeli društvenog ponašanja, a lični i profesionalni integritet su postali jeftina roba koju nikada nije bilo lakše kupiti. Procvat kolektivizma i kulta vođe u režiji vlasti čine opstanak modela građanskog modela krajnje neizvesnim, s obzirom da su građani u međuvremenu uspešno programirani u anestezirane, društveno ‘katatonične’ podanike.
Prirodno, ovakva vlast neskriveno ispoljava komplekse i najveći animozitet prema slobodnomislećim pojedincima i društvenoj inteligenciji. Svaka i najmanja naznaka solidarnosti među građanima u vidu lokalnih protesta se omalovažava i tretira kao pretnja po ‘mir i stabilnost’ – one koji podignu glas protiv vlasti očekuju javno izopštavanje i šikaniranje od strane institucija sistema po već oprobanom receptu za održanje diktatura. Paradoks ove vlasti ogleda se u činjenici da uprkos nikada većim procentima osvojenih glasova, rezultat nije stabilno već oštro podeljeno društvo puno tenzija.
Još od vremena Miloševićeve diktature građani nisu bili izloženi sličnoj orkestriranoj kampanji koja relativizuje svaki racionalni diskurs i briše granice između fantazmagorija vlasti i činjenica. Intenzitet medijskih manipulacija je takav da se ne može više govoriti o klasičnom političkom marketingu, već pravom psihološko-propagandnom ratu protiv sopstvenih građana. Propagiranje politika i stavova koji su često međusobno isključivi i protivrečni je samo jedna od demagoških tehnika u arsenalu ove vlasti. U nekim slučajevima je teško naći drugo objašnjenje sem da je prosečni Vučićev sledbenik razvio dar orvelovske ‘dvomisli’ – sposobnosti da istovremeno veruje u potpuno oprečne ideje i stavove Velikog Vođe.
Permanentni atak na svest građana kampanjom melodramatičnih objava i konstrukcija, estradne ‘patriotske’ ikonografije i šunda već je dostigao razmere socijalnog inžinjeringa, koji preti da zatre ostatke građanske kulture u Srbiji. Svakodnevno fabrikovanje realnosti dovelo nas je stanje vegetiranja u nekakvoj domaćoj verziji ‘matriksa’, u kojem je kroz ‘ružičastu’ dimnu zavesu teško sagledati košmarnu realnost života u Srbiji, a svrha preživljavanja građana svodi se na podmirivanje potreba vlasti.
S obzirom da institucije funkcionišu isključivo prema potrebama jednog čoveka, eventualna promena vlasti mogla bi da dovede do krize čitavog sistema – situacija koju Vučić lukavo koristi namećući se kao ‘garant stabilnosti’. Rezultat ovakve instrumentalizacije države je najveći pad kredibiliteta institucija još od vremena Miloševića, čak i onih koje su imale nekakav ugled u javnosti. Gubitak poverenja građana u svoju državu je izvesno nepovratan, a legitimitet i autoritet države će se postepeno osipati do tačke kada će između uzurpirane i korumpirane države i društva biti nepremostiv jaz. U konačnici, nekakva nedovršena država možda će u perspektivi i opstati, ali na ruinama jednog propalog društva.
Po svemu viđenom, zaveštanje Vučićeve ‘stabilokratije’ – novog prigodnog eufemizma za samovlašće, ogledaće se u resetovanju Srbije u ‘predemokratsko’ stanje i nestajanje građanskog društva. Obzirom na uspostavljeni autoritarni obrazac, za očekivati je da će u nekom trenutku aktuelnu zameniti neka nova vlast, koja će biti nešto više reformska ali suštinski takođe autoritarna. Vraćanje kredibiliteta državi iziskivaće ne samo promenu vladajuće garniture, već nekakav novi ‘društveni ugovor’ sa građanima i izgradnju demokratskih vrednosti i odgovornih institucija iz osnova.
Autor je politički analitičar iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
