foto: BETAFOTO/(AP Photo/Jehad Alshrafi)Pregovori između Izraela i Hamasa o prekidu neprijateljstava i povratku talaca iz Pojasa Gaze još uvek traju dok nastaje ovaj tekst, ali je već sada jasno da se mnogi zaključci o ponašanju obe strane mogu konkretno definisati.
Naime, ovi asimetrični, posredni pregovori, koji se vode bez direktnog kontakta dve suprotstavljene strane, umnogome mogu pokazati ne samo strategiju koju upotrebljavaju, već i neostvarena očekivanja koja ometaju postizanje dogovora.
Posrednici u pregovorima, Katar, Egipat i SAD, i sami nemaju jednake interese.
Dve arapske države pre svega žele da pokažu svoju proaktivnu ulogu u podršci palestinskom narodu u Pojasu Gaze, što ima posebnu važnost i uticaj na sopstveno javno mnjenje, pored ostalog, kao i u ukupnom arapskom svetu.
Egipat ima i dodatni interes, koji se sastoji u učešću u definisanju budućeg statusa graničnog prelaza između te zemlje i Pojasa Gaze (prelaz Rafa), preko kojeg je očigledno u ranijem periodu ulazilo naoružanje koje i danas koristi Hamas.
Uz to, Egipat po svaku cenu mora da spreči prelivanje sukoba na svoju teritoriju preko mogućeg ulaska palestinskih izbeglica na Sinaj, što bi izazvalo destabilizaciju tog regiona.
Da se oba ova cilja postignu, svakako je najbolje da predstavnici Egipta direktno učestvuju u pregovorima, kako ne bi bilo nikakvih tajnih dogovora.
Katar sa svoje strane tradicionalno gradi posebnu ulogu u arapskom razjedinjenom svetu, u kome je ovaj Emirat dobar sa svakim, pogodan da uspostavi kontakt koji neke druge arapske države nikako ne bi želele.
Takođe, Katar je u mogućnosti da svoje posredovanje dogradi i sa finansijskim aspektima. To je u slučaju buduće rekonstrukcije Pojasa Gaze, od prvorazrednog značaja.
SAD, međutim, imaju daleko komplikovaniju situaciju. One su Hamas odavno proglasile terorističkom organizacijom, tako da ni ovog puta neće biti direktnog kontakta njenih predstavnika sa njegovim članovima.
Posredovanje je tako više usmereno na Izrael, jer Vašington očigledno smatra da njegova pozicija na Bliskom istoku, kao i unutar zemlje, zahteva da se rat što pre završi, a time i prestane nepopularno snabdevanje Izraela naoružanjem i vojnom opremom.
Sa jedne strane, predstavnici SAD pokušavaju da „omekšaju“ neke izraelske zahteve u pregovorima i tako približe stavove dve strane ali i da izjavama dodatno pojačaju pritisak da se dogovor što pre postigne.
Hamas, koji je izložen snažnom vojnom pritisku, kao i mogućoj eliminaciji i ostalih čelnika ove organizacije, pokušava da svoju poziciju predstavi kao pomirljivu i traži potpuni prekid rata, kako bi pustio taoce na slobodu.
Tu se radi o ideji da bi taoci poslužili kao način preživljavanja organizacije i to u situaciji u kojoj bi, teoretski mogli da obnove bar deo svojih aktivnosti od pre sadašnjeg rata.
Tu postoji jedan ozbiljan problem, koji se pripisuje vojnom vođi Hamasa, Jahji Sinvaru i njegovoj u osnovi pogrešnoj proceni situacije koja je nastala posle 7. oktobra prošle godine, kada je ova organizacija izvršila napad na teritoriju Izraela. Sinvar, koji je u izraelskim zatvorima proveo više od 20 godina, očigledno je procenjivao da će uz pomoć talaca moći da u kratkom roku zaustaviti izraelske vojne aktivnosti u Gazi.
Ovakvo očekivanje on je mogao da opravda slučajem izraelskog vojnika Gilada Šalita, koji je posle više od pet godina zatočeništva u Gazi zamenjen za preko 1.000 palestinskih zatvorenika u Izraelu, među kojima je bio i sam Sinvar.
Naime, izraelski premijer Benjamin Netanijahu jasno zastupa stav da pitanje posleratne kontrole bezbednosti u Gazi u određenoj meri treba da ostane u izraelskim rukama.
Zbog toga traži da izraelska armija i posle prekida rata kontroliše dva koridora na ovoj teritoriji: pojas uz granicu sa Egiptom i pojas po sredini Gaze gde bi se kontrolisalo kretanje stanovništva sa juga na sever i obrnuto.
Taoci su zbog ovog stava Izraela pali u drugi plan, bez obzira što će ova okolnost za izraelskog premijera imati snažne negativne posledice na unutrašnjem planu.
Na osnovu ovih činjenica postaje jasno da Izraelska vlada nije sigurna koliko je talaca još živo, te želi da bezbednosnim pitanjima osigura veći značaj nego što su to Palestinci mogli da očekuju.
Za takav prilaz, Netanijahu je već dobio podršku SAD, što ostavlja Hamas u situaciji da sam odlučuje da li će se rat završiti ili ne na osnovama već zadatih uslova.
Čak i ako se neprijateljstva uskoro okončaju, to neće dovesti tako brzo do smirivanja tenzija u ovom delu Bliskog istoka.
Ostaće nerešeni odnosi između Izraela i libanskog Hezbolaha, kao i sa Iranom, a nema nikakvih povoljnih rešenja koja bi mogla da se primene na sadašnju situaciju.
Jasno je da je na Bliskom istoku sve izuzetno komplikovano, ako se odnosi u regionu posmatraju sa stanovišta činjenica, a ne ko ima veće pravo a ko ne. Pitanje prava će ostati u rukama Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog krivičnog suda, čije će aktivnosti vezane za region još dugo trajati.
U isto vreme, međutim, odnosi među stranama u sukobu, a pre svega uslovi pod kojima stanovništvo regiona živi, i dalje će zavisiti od politike koja se vodi na bazi nacionalnih, regionalnih ali i ličnih interesa.
Autor je bivši ambasador u Izraelu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
