Šta ovde ima za dinar?

Do mene, ipak dopire zanimljiv dijalog:

– Je li u Srbiji još dinar valuta?

– Da. Još uvek, nevoljno odgovara domaćin gastarbajteru sa izrazitim akcentom.

– Šta može za dinar da se kupi – navalentno će postariji gospodin u kariranom kaputu.

– Ništa.

– Ništa?

– Rekoh ti, već nervozno odgovara čovek u crvenoj jakni.

– Dobro, koliko koštaju žvake?

– Ne znam – ne žvaćem, nemam zube.

– A pivo? Je li ono dinar?

– Nije, odgovori glasno sad već vidno iznerviran sagovornik u crvenoj jakni.

– Pa koliko, uporno će gastarbajter.

– Evo, kafane, ajdemo da platiš turu, pa ćeš videti, ja kafane zaobilazim u širokom luku.

– Ajde, ali ako zaobilaziš, mogao si i sada, iskezi se čovek u kaputu sa vidnim akcentom.

Kad su popili turu, ko hladan tuš račun, hiljadu dinara za dva piva.

– Oh, da nije mnogo, ovo je skuplje nego kod nas u Australiji, ljutito je odbrusio konobaru, suzdržavajući se da ne viče.

– Ima nešto za dinar – da ga uteši čovek u crvenoj jakni.

– Šta, što mi na vreme ne reče, šta je to jedan dinar u zemlji u kojoj je to moneta.

– Topli obrok.

– Šta topli obrok?

– U mojoj firmi.

– Kojoj firmi?

– Švedskoj.

– O Bože zbog te ludosti sam pobegao iz zemlje – nastavi da žuri ka Bulevaru odakle su dopirali zvuci sa najavljivane demonstracije.

Siniša Stojčić, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.