Šta postaješ ako smišljeno oduzmeš život drugom ljudskom biću?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Vrlo je važno da čovek nesto zna o teoriji kazne pre nego sto napise ovakav niz konceptualnih konfuzija koje odražavaju katastrofalno nepoznavanje ove složene i obimne materije u filozofiji.

2. Treba postaviti i jos poneko pitanje. Po cemu se onda razlikuju ubica i oni koji presudjuju? Zar nisu onda i oni ubice? Svaka nasilna smrt je zlocin! I, na kraju. Sta ako nekoga POGRESNO osudite? Kakve su konsekvence i ko treba da ih snosi? Ili cemo, kao neki, reci: „Pa,sta!“ Zakon postoji da bi sprecio rulju da lincuje ljude. U civilizovanom svetu to znaci da necemo odsecati usi i noseve vec se prema krivcima odnositi ljudski, cak i onda kada su oni neljudi. Naprimer, ratni zlocinci.

3. Apsolutno sam protiv smrtne kazne, jer to bi bila prava nagrada za one koji naprave najstrašnije zločine. Ipak sam za doživotnu robiju i to isključivo u samici, bez ijednog prozora i bez ikakve svetlosti, kao i bilo kakvog kontakta sa bilo kim, do kraja njihovih života. To bi bila takva kazna, da bi sigurno u nekoj bliskoj budućnosti dala mnogo veći efekat nego bilo kakva smrtna kazna. Mislim, ako bi se u javnosti izašlo sa onim kako se takvi monstrumi ponašaju u takvim uslovima življenja.