Šta sa jednom cipelom?

Napaćen, osiromašen i obespravljen narod ušao je u takozvani „survival mode“, naročito stanje svesti uzrokovano stalnim stresom, nesigurnošću i neizvesnošću, u kom se organizam brani na svaki mogući način od faktora koji ga ugrožavaju i degradiraju.

Istovremeno, predsednik i ova nakaradna, represivna, pljačkaška i diktatorska vlast ulaze u mod poznat pod nazivom „Vuna, Kićo!“

U skladu sa tim novonostalnim stanjem svesti, „lešinari i hijene“ su preimenovani u „veliki broj građana“, ali ni to ni predsednikovi nekontrolisani i patetični ispadi na Instagramu, obećanja o ukidanju Zadruge i povlačenje sramnog zakona o upravljanju nacionalnim dobrima nisu urodili plodom. Mod „Vuna, Kićo!“ doveo je do primene oprobanog sredstva, hleba i igara, drešenja kese i bacanja crkavice u okupljenu masu.

Naime, predsednik se po ko zna koji put obratio naciji nudeći ono što bednom i gladnom fali – hleb jeftiniji za nekoliko dinara i bedna povećanja plata i socijalnih davanja.

Ipak, ma koliko bedan i gladan bio, narod nije glup, neće upaliti ovoga puta.

Recimo, povećanje plata od 5,5 posto pružiće zaposlenom u javnom sektoru mogućnost da kupi tri kilograma junetine ili pet pakovanja toalet papira, izvede četvoročlanu porodicu jednom u bioskop uz naćose, a ako je baš bahat i voli da ide u restorane, moći će da plati pola ručka u prosečnom restoranu u Beogradu.

Samo jedno od navedenog. Žene, večite kaćiperke i pomodarke, za taj velikodušni gest države Srbije i našeg predsednika moći će da kupe jednu cipelu lošijeg kvaliteta.

Neko će se zapitati „Šta sa jednom cipelom?“ Nezahvalnici. Mogućnosti su brojne.

Prosvetne radnice primera radi, mogu da udruže kapital sa koleginicom koja nosi isti broj cipela kako bi kupile ceo par, pa da se ekonomično rasporede na parne i neparne dane u mesecu tokom kojih bi svaka nosila obe cipele istovremeno.

To bi ujedno uticalo na pozitivne odnose u kolektivu i predstavljalo svojevrstan team building. Opet, nekom ko ne ceni ovaj nesebičan gest države i predsednika i ne zna šta bi sa jednom cipelom, na pamet bi mogle pasti i neke druge ideje.

Ne tako davno, u Iraku je neko gađao Buša cipelom. Nadam se da u Srbiji nikome neće pasti na pamet nešto slično, jer ako se privodi zbog lutke, to bi sigurno bio atentat.

Jedan u nizu. Zato polako i strpljivo, od jedne plate jedna cipela, od druge druga.

Autorka je profesorka srpskog jezika

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.