Šta se desilo sa Savom Manojlovićem? Gde je preostala opozicija?

U kecelji je glumio kuvaricu i pekao palačinke za vojsku. Oduševljen svojim najnovijim poduhvatom sve vreme se trudio da uskoči u lik Jagodinke Simonović.

Zamislite državu u kojoj predsednik peče palačinke vojsci, izigrava boksera sa naočarima ili kao nesvršeni košarkaški trener vodi trening juniorima koji treniraju košarku objašnjavajući im svoje zamisli.

Vojnici su nekako preživeli izazovnu tehničko taktičku vežbu jedenja palačinki, u bokserskom klubu još prepričavaju seriju izvedenih predsednikovih udaraca u prazno, dok deca na košarci i dalje proučavaju šta im je strateg Vučić nacrtao da igraju.

A zapravo je poruka jasna – što brže isprazniti budžet, što više se zadužiti u inostranstvu i brzom kontrom napuniti sebi i svojim prijateljima džepove. Samo tako se dolazi do pobede, a ako negde i malo zapne blagovremeno potkupiti sudije ili protivničke igrače…

Sve je to moguće u državi gde ministru policije tepaju od milja Koferče, ministru zdravlja Dr Smrt, a ministru spoljnih poslova Mister Bin.

Kad na to dodate likove koji su nam predstavljeni kao ministri privrede ili poljoprivrede vi onda shvatate da nešto ozbiljno nije u redu ni sa tom državom, ni sa narodom koji dozvoljava da mu baš ovakvi rukovode.

Umesto da je Vučić doveo celu vladu i naravno Anu Brnabić u Tršić i poveo ozbiljne stručnjake koji nisu kupili svoja zvanja i znanja i pokušao bar koliko toliko da pomogne u opismenjavanju polupismenih i poluusmenih državnih rukovodilaca.

Zar ne bi bilo prirodnije da je sa suprugom, ukoliko je još važeća, boravio u tazbini (isti kraj) umesto što glumi komandanta u preuređenoj kancelariji lozničke kasarne i pokazuje narodu gde mu je mokri čvor.

Ali to verovatno ne bi bilo zanimljivo ljubiteljima Vučićevog rijaliti programa, pa je predstavljanje Rio Tinta zabrinutom narodu toga kraja iskoristio da promoviše novu nacionalnu doktrinu za Kosovo i Metohiju formulisanu kao – Kad se džem na palačinku vrati! Istovremeno je od Malog Zvornika napravio Karlobag, od Ljubovije Viroviticu, od Loznice Ogulin, od Krupnja Karlovac, a Glinu trenutno koristi da od srpskog naroda napravi glinene golubove koje će svako moći da odstrani kad god poželi, od Rio Tinta do Kurtija.

Još kad Makron isporuči Rafale koje će, bar prema najavljenim ugovornim obavezama, Srbi jedino moći da koriste protiv sebe ili u napadu na Rusiju, samo nebo će nam biti granica.

Bitno je da naši istorijski prijatelji Francuzi ne spominju Oskara, jer to predsednika Vučića preterano uznemiri, pa čak ne može da podnese ni kad neko spomene njegovog imenjaka Oskara Poćoreka.

Čudnovatoj podrinjskoj turneji predsednika Vučića svoj doprinos su dali predstavnici brojnih eko udruženja koji se nigde nisu pojavili.

Valjda im je postalo lakše organizovati protest na Terazijama nego u Loznici gde im je zlo samo došlo na prag i sprdalo se sa celim narodom promovišući litijum i Rio Tinto do mile volje.

Šta se to dešava? Da li stvarno neko misli da se bitka protiv litijuma može dobiti tako što se Vučićev opstanak na vlasti neće dovoditi u pitanje.

Šta se desilo sa Savom Manojlovićem? Jel on otet ili je samovoljno nestao. Gde je preostala opozicija?

Kako je moguće da se nijedan narodni poslanik ne pojavi u Ljuboviji ili Loznici i pozove svoje pristalice i članove da mu se pridruže.

Vide li oni kuda ide Srbija, zanima li ih to uopšte ili im je najbitnije da svakog meseca prebroje novac koji dobijaju od države i podele ga međusobno. U jeku otimanja i poslednjih primesa srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, izvedenih uz pomoć i saglasnost Vučića i ekipe na vlasti, tzv. zeleno levi su našli za shodno da podnesu zahtev u Skupštini za izglasavanje zakona o jednopolnim zajednicama.

To je ono što je Srbiji u ovom trenutku od prioritetne važnosti.

U okviru toga kroz Zakon o identitetu za koji se zdušno zalažu svi sa Prajda, predviđeno je da svaki muškarac koji tvrdi da je žena, može to i zakonski da postane samo na osnovu te izjave.

Eto jedinstvene prilike za Vučića da ovog puta, ako se bar malo oseti kao žena bude još 12 godina predsednik. S obzirom šta je sve bio u proteklo vreme i kako mu lepo stoji kecelja ništa nije isključeno.

Možda neko i iz opozicije iskoristi slično pravo, recimo Nestorović ili Miloš Jovanović što bi dodatno ojačalo taj patriotski blok i otvorenije im omogućilo da krenu već utabanim putem Milice Zavetnice.

Bori Čorbi više ništa ne može šljam kako je za života napisao ravnodušan prema plaču.

Oni koji još nisu postali ravnodušni guše se od šljama i nagomilanog šlajma. Iako dobro znamo šta je to šlajmarica ni na taj korak se ne odlučujemo, ako već nemamo šta drugo.

Poruka nećete kopati, ali nećete više ni vladati, koliko god to u ovom trenutku izgledalo neverovatno, je jedino što ova vlast još razume.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.