Šta se može uraditi da se spreče restrikcije struje?

Imajući u vidu da grejna sezona počinje tek za mesec dana i da su u većini toplana remonti još u toku ili se rade tople probe, može se očekivati prvi značajniji test za srpski elektroenergetski sistem jer će dosta ljudi sigurno posegnuti za dogrevanjem stanova.

S druge strane, najnovija ratna dešavanja u Ukrajini gde se sa tamošnje elektroenergetske mreže iskuljučuju veliki proizvođači mogu dovesti do šireg disbalansa električne energije i novog značajnijeg skoka cene struje na evropskom tržištu.

Ovo praktično znači da će postojati opasnost da Srbija ne bude u mogućnosti da nađe potrebnu električnu energiju koju će morati da uveze ili da će njena cena biti mnogo veća negoli što su čak i pesimističke prognoze predviđale.

Sve ovo nameće imperativ rigorozne štednje, a u tom pogledu je najvažnije odvratiti snanovništvo od grejanja na električnu energiju.

Imajući u vidu da se sem demagoških Vučićevih medijskih nastupa nisu izvele bilo kakve ozbiljne pripremne radnje već se ide na princip „Bože pomozi“, kao realno sprovodiva učinkovita mera ostaje promena granica tarifnih sistema.

Zelenu zonu treba ostaviti kakva je sada i time pomoći ugroženom delu stanovništva, a istovremeno granicu crvene zone treba spustiti i time odvraćati ljude od grejanja na struju.

Ovo je svakako nepopularna mera, ali je za celu zajednicu jako važno da ne dođe do restrikcija jer će ako do njih dođe posledice trpeti svi segmenti društva i države.

Najkasniji termin kada bi ova nova tarifna politika trebala da startuje je prvi novembar, a do tada je potrebno stanovništvo obavestiti o tome sa detaljnim objašnjenjem šta to praktično znači i zbog čega je važno.

Naravno, smisleno je dati određene subvencije za kupovinu ogrevnog drveta, peleta i drugih energenata jer građani koji se greju na gas ili u sistemima daljinskog grejanja su na neki način već subvencionisani jer su cene ostale zamrznute i prema najavama neće se menjati tokom čitave grejne sezone.

Druga stvar koja se brzo može sprovesti jeste sprečavanje krađa električne energije koja se kasnije knjiži kao tehnički gubitak sistema i pada na teret građana Srbije.

Javna je tajna da ljudi bliski vlasti koriste besplatnu struju kako bi rudarili kriptovalute i na tome zarađivali veliku količinu novca.

Takođe, mnoge manjinske grupe se ilegalno priključuju na elektromrežu, a nadležni državni organi ne reaguju i na taj način prećutno prelaze preko toga dovodeći građane Srbije u neravnopravan položaj.

I konačno, moraju se poništiti netransparentni dogovori sa pojedinim stranim investitorima kojima je Vučić lično garantovao ono što Srbija nema, a to je jeftina električna energija.

Pored nesposobnih i lopovskih kadrova jedan od glavnih razloga energetskog kolapsa je potpuno promašena procena da će srpski elektroenergetski sistem moći da izdrži pokretanje rada nekadašnjih velikih industrijskih giganata.

Godine neulaganja i javašluka su devastirale sistem tako da nije bilo realno da on to izdrži, a pogotovo jer i investitori koji su ušli na naše tržište nisu gotovo ništa uložili u savremene energetski efikasne sisteme već su u kolonijalnom stilu gledali da šđto brže i što više iscrpe dostupne resurse.

No, uslov svih uslova je hapšenje i procesuiranje odgovornih za uništenje elektroenergstekog sistema u Srbiji.

Direktne štete koje su nastale delovanjem ekipe koju je lično selektovao i delegirao Aleksandar Vučić mere se stotinama miliona evra.

Istovremeno, indirektne štete nastale kao posledica neophodnog uvoza električne enrgije mere se sa iznad milijarde evra, a do kraja grejne sezone izaćiće i na iznad dve milijarde.

Ako bi se na sve ovo zaračunala i izgubljena dobit koja se mogla ostvariti da se umesto uvoza radio izvoz (kao u godinama do 2020. u kojima smo redovno određenu količinu električne energije izvozili), došli bismo do neverovatne cifre od bezmalo pet milijardi evra što direktne što indirektne štete koju su vučićevci napravili samo u sektoru struje.

Trenutno se ima situacija u Hrvatskoj u kojoj su otkrivene malverzacije u nacionalnoj naftnoj kompaniji, INA. Zbog nešto više od sto miliona evra već su desetine ljudi uhapšene ili se protiv njih vodi istraga, a na pomolu je i ozbiljna politička kriza zbog cele situacije.

S druge strane, Vučić se svaki dan kao nešto takmiči sa Hrvatima, a očigledno ne sme ni da takne u strujnu mafiju koja je nanela najmanje pedeset puta veću štetu negoli što je ona koja je nastala kod suseda.

Ne treba zaboraviti da se u hrvatskim zatvorima nalaze na odsluženju kazni i bviši premijer, Ivo Sanader kao i nekoliko bivših ministara, dok se u srpskim zatvorima nalazi tačno nula onih koji su osuđeni zbog visoke političke korupcije, a više stotina onih koji su dospeli na robiju zbog neizmirenih računa od par stotina evra.

Zbog toga, sve dok vlast ne bude pokazala odgovornost i uhapsila odgovorne ne može se ni od građana očekivati da budu odgovorni i na visini zadatka jer postavlja se pitanje motiva da se običan čovek trudi da ušteti hiljadu dinara, a da banda bez bilo kakvih posledica uništi pet milijardi evra.

Autor je inženjer i predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.