Šta skraćuje život?

Moj prijatelj ima 94 godine i naravno raduje se mogućnosti da dva puta sedmično posle policijskog časa najzad protegne noge.

Međutim, priča da je pre ove izolacije dva puta dnevno izlazio iz kuće po jedan sat i da više nema hrabrosti sam da izlazi napolje, s obzirom da su mu mišići nogu značajno atrofirali.

Pošto se ćerka koja bi mu pomogla nalazi u režimu policijskog časa znači da ne sme da bude napolju, što znači da i za njega zakasnela sloboda izlaska ništa ne znači.

U sličnoj su situaciji i još nekoliko članova našeg udruženja jer su svi oko devedeset godina starosti.

Svi ovi ljudi su kao omladinci posle 1945. godine prošli kroz Brozove zatvore i kažu da su i tada imali jedan sat dnevno za šetnju.

Bez obzira za u međuvremenu svu iskazanu veliku brigu za njihovo zdravstveno stanje s obzirom da su kao populacija najugroženiji pitaju se nisu li im ove drakonske mere jedine u Evropi za njihove vršnjake možda ipak skratile živote.

Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima