Šta Telekom i vlast skrivaju od građana

Tada je predsednik Aleksandar Vučić izjavio 11. 12. 2015. godine da će Telekom za četiri godine povećati svoje performanse i da će cena domaćeg operatora realno biti veća od 1,2 milijarde evra, nezvanično ponuđena cena iz tendera.

Brokeri upozoravaju da je Telekom prezadužen 26. 6. 2020. godine i da ta prezaduženost obara profit Telekoma.

Ovaj izveštaj je pokušaj da se vidi šta su problemi Telekoma, kako Telekom može da se uvede u zakonito poslovanje, bez korupcije i poklanjanja javne svojine bilo kome.

Nosioci javne svojine su Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Davanjem javne svojine na korišćenje i upotrebu, nosioci javne svojine ne gube pravo vlasništva, ono ostaje državno, što znači vlasništvo svih građana koji imaju pravo da budu obavešteni da li se javnom svojinom upravlja po pravilima dobrog domaćina.

Naša država je za korišćenje i upravljanje telekomunikacionim mrežama osnovala Telekom kao instituciju na koju je država prenela korišćenje telekomunikacione mreže, što znači da je Telekom dužan da u svojoj delatnosti sektora fiksne i mobilne telefonije, interneta i multimedija preduzima sve ono što je karakteristično za pojam dobrog domaćina, da čuva i štiti dobijenu imovinu; da posluje u skladu sa zakonom u korist građana, države i akcionara; da ostvaruje finansijsku dobit koja je uobičajena kod  preduzeća od posebnog privilegovanog i monopolskog značaja; da pribavlja ili otuđuje javnu svojinu ugovorima, transparentno i u skladu sa tržišnim uslovima i tržišnim cenama.

Telekom tvrdi da nije u javnoj svojini, i da se na njega ne primenjuje Zakon o javnoj svojini, i na taj način Telekom pokušava da izbegne primenu zakona, koji reguliše određene kontrole nosilaca javne svojine.

U smislu člana 86 Ustava naša država poznaje tri oblika svojine i to su privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina u koju spadaju prirodna bogatstva kao i sva druga dobra od opšteg interesa i u opštoj upotrebi u smislu člana 87 Ustava.

Po našem Ustavu drugih oblika svojine nema, pa nije jasno na osnovu kog Ustava i zakona tvrde da Telekom nije u javnoj svojini i da ne podleže kontroli u odnosu na javnu svojinu.

Odredba Ustava u odnosu na javnu svojinu razrađuje se Zakonom o javnim preduzećima, Zakonom o javnoj svojini, Zakonom o DRI i drugim zakonima kojim se reguliše kontrola upotrebe i korišćenja javne svojine.

U smislu člana 3 Zakona o javnim preduzećima regulisano je da su javna preduzeća, preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, s tim što je članom 2 istog zakona regulisano šta je delatnost od opšteg interesa i između ostalih delatnosti to su i delatnosti elektronskih komunikacija.

U smislu člana 3 Zakona o javnoj svojini, navedeno je da su u javnoj svojini dobra od opšteg interesa, sve mreže, to znači da su sva ona preduzeća koja vrše delatnost sa javnim mrežama u koje spadaju i telekomunikacione mreže u javnoj svojini.

Ovo proizilazi i iz člana 11 istog zakona gde je regulisano da mreže predstavljaju dobra od opšteg interesa sa kojim se obavlja privredna delatnost pružanja usluga  od strane pravnih lica koja su osnovana od strane države za obavljanje te  delantosti naravno u korist države ali i svih građana.

Telekom je osnovan od države ili PTT, koje je državno preduzeće, sa većinskim državnim akcionarskom  kapitalom od 78% (58% država I 20 % državnog kapitala u vidu sopstenih akcija Telekoma ) i samo 22% je kapital malih akcionara, što znači privatni kapital.

Nije jasno na osnovu kog propisa Telekom smatra da koristi i upravlja nekom neimenovanom i nepoznatoj svojini po Ustavu i da može da posluje bez ičije i ikakve kontole države i građana.

Telekom je u državnoj, javnoj svojini i na njega se primenjuje Zakon o javnoj svojini čiju primenu Telekom uporno izbegava, i onemogućava kontrolu DRI, čija je nadležnost da kontoliše državni kapital kao državna preduzeća i njihove transakcije, kao što su akvizicije Telekoma.

Od 2018. godine Telekom je počeo ubrzano da pribavlja imovinu putem akvizicija. Akvizicija je u stvari kupovina druge firme.

Kod akvizicija se uvek postavljaju pitanja da li je pribavljanje operatora od strane Telekoma izvršeno transparentno; da li su akvizicije izvršene u postupku predviđenom Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o javnoj svojini, Zakonom o javnim nabavkama; da li su nadležna ministarstva izvršila kontrolu akvizicija; da li je Vlada donela odluku o sprovođenju akvizicija; kako je utvrđena cena izvršenih akvizicija, da li je cena utvrđena u javnom transparentom postupku ili je ugovorena neposrednom pogodbom; ko je izvršio kontrolu svrsishodnu i, reviziju akvizicija, i na kraju zbog čega nije omogućeno DRI izvršila kontrolu svrsishodnosti akvizicija, odnosno kako su kupovine operatora ekonomski uticale na poslovanje i kapital Telekoma.

Iz izveštaja DRI „Efikanost kontrole akvizicija od strane nadležnih organa“  broj:400-1109/2019-06/25 od 25. novembra 2019. godine proizlazi da je DRI vršila reviziju svrsishodnosti poslovanja i efikasnost kontrole akvizicija u državnim preduzećima i to JP EPS, JP Srbijagas i Telekom Srbija a.d.

Ova tri preduzeća imala su najveće vrednosti akvizcija s tim što je Telekom u 2018. godini imao akvizicije u vrednosti od 94.511.215 (u hiljadama dinara), što je u odnosu na 2017. godinu predstavlja stopu rasta ulaganja od 48 odsto, što je najveća akvizicija u javnim preduzećima koja su kontrolisana.

Cilj revizije je bio da se utvrdi u kojoj meri su zakonodavni i institucionalni okvir obezbedili efikasnu kontrolu akvizicija u navednim preduzećima.

DRI je konstatovala da je skoro nemoguće izvršiti reviziju državne svojine jer država  nema registar sveobuhvatne evidencije državnih preduzeća, niti evidenciju državnog kapitala u tim preduzećima, te da je teško utvrditi da li su akvizicije bile svrsishodne za državni kapital.

Kontrola akvizicija je regulisana različitim zakonima, to su pre svega Zakon o ministarstvima, Zakon o privrednim društvima, Zakon o privatizaciji i Zakon ozaštiti konkurencije.

U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, odluku o promeni kapitala jedne firme donosi vlasnički organ – skupština društva u čijem radu učestvuju svi akcionari.

Iz izveštaja DRI se vidi da takva odluka nije doneta od strane skupštine akcionara.

Iz navoda predsednika Nadzornog odbora koji su dati DRI u toku kontrole, proizlazi da je Nadzorni odbor o akvizicijama samo obavestio Skupštinu kada je razmatran izveštaj o radu za period od maja 2018. do maja 2019. godine.

U smislu člana 4 Zakona o javnim preduzećima, odluka o promeni kapitala se donosi od strane NO, ali ta odluka postaje pravno valjana tek onda kada na nju da saglasnost Vlada.

Uvidom u izveštaj DRI ne može se utvrditi da je doneta pravno valjana odluka o akvizicijama, jer nema potrebne saglasnosti.

Prema izveštaju DRI, utvrđeno je da nije vršena kontrola I nadzor od strane Ministarstva privrede, MTT, Vlade I Odbora za ekonomiju javnog sektora, kao stalnog tela Vlade, koja je morala biti izvršena s obzirom na većinski državni kapital.

DRI je ispitivao da li je Ministarstvo privrede (u daljem tekstu MP) vršilo nadzor nad radom Telekoma u vezi kontrole akvizicija i dobio je izjašnjenje da MP nema u ovom trenutku nikakvu nadležnost nad radom Telekoma, osim da priprema akta o imenovanju organa upravljanja.

DRI je ispitivao da li je nadzor i kontrolu poslovanja Telekoma vršilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu MTT) i došao je do podataka da će tek donošenjem Zakona o elektronskim komunikacijama, MTT dobiti nadležnost za uspostavljanje komunikacije sa svim operatorima, ali da je do sada vođena samo usmena komunikacija koja nije dokumentovana, jer propisi koji se odnose na Telekom ne predviđaju obavezu formalnog pisanog obaveštavanja.

Prema tome, ni MTT nije vršio kontolu i nadzor u vezi sa akvizicijom Telekoma.

DRI je ispitivala da li se akvizicijama Telekoma bavio Odbor za ekonomiju javnog sektora i dobio je izveštaj Generalnog sekretarijata dopisom od 27. 5. 2019. godine da Vlada nije imenovala članove Odbora za ekonomiju javnog sektora, što znači da Odbor ne postojii i da nije vršio kontrolu i nadzor akvizicija.

Prema tome, ulaganje u akvizicije urađeno je bez odluke akcionara, bez kontole, nadzora i odluka ministarstava, Vlade i Odbora za ekonomiju javnog sektora, iako se radilo o javnim sredstvima u iznosu od 38,29 milijardi dinara, što je vrednost izvršenih akvizicija Telekoma koja su isplaćena iz javne svojine I koja su prešla u privatne džepove.

Predsednik Nadzornog odbora Telekoma je povodom nedostatka pismene dokumentacije izjavio DRI da je o akvizicijama vođena usmena komunikacija koja je jednaka pisanoj i da od njega nije tražena nikakva dokumentacija i sastanci jer se radilo o usmenoj komunikaciji zbog osetljivosti pitanja i specifičnosti tema gde se pisana komunikacija ređe sprovodi, tako da ostaje nepoznato ko je doneo odluku o akvizicijama, ko je izvršio kontrolu i nadzor nad postupkom, ko je cenio svrsishodnost akvizicije, što sve ukazuje na nezakonitosti i postojanje velike mogućnosti korupcije.

Kod ovakve izjave treba utvrditi šta Telekom i vlast skrivaju od građana i zašto je postupak akvizicija netransparentan i nekontrolisan i šta je u toj nabavci osetljivost i specifičnost zbog čega se ne ostavlja pismeni trag.

(Nastavak u sutrašnjem broju)

Autorka je članica Saveta za borbu protiv korupcije