Šta Telekom i vlast skrivaju od građana

U javnosti je bilo mnogo komentara o ceni koja je plaćena Kopernikusu, što je komentarisao i predsednik države koji je rekao: „Nisam ja dao ‘Kopernikusu’ da to košta 200 miliona, to je ‘Kopernikus’ u njihovo vreme napravio vrednost da košta 200 miliona.“ (Izvor: Novosti, „Vučić o kupovini „Kopernikusa“: Protive se samo monopolisti E. V. N. 7. novembar 2018)

Od predsednika smo dobili podatke da je vlasnik Kopernikusa „fini čovek“, što naročito zabrinjava jer se postavlja pitanje da li je u ovom postupku bilo bitno da li je neko fin, ili je bilo bitno da se postupak vodi transparentno i po zakonima da bi se zaštitila javna svojina. (Izvor: Vreme br. 1458 13. decembar 2018. godine).

U smislu člana 1 Zakona o javnim nabavkama izričito je predviđeno da se zakonom uređuju nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja, odbrane, bezbednosti i poštanskih usluga.

U zakonu nije obuhvaćena oblast telekomunikacije, što jasno upućuje na to da je država na taj način omogućila Telekomu da nabavke vrši bez primene i ograničenja iz Zakona o javnim nabavkama, a to je da se ugovorna dokumentacija mora voditi pismeno, a ne usmeno da se ugovori ne zaključuje neposrednom pogodbom, bez javnog nadmetanja, da se nabavke vrše po tržišnim cenama  na koji način se onemogućava enormnu korupcija.

U smislu člana 2 stav 2 navedenog Zakona predviđeno je da je pravno lice koje je osnovano u cilju zadovoljenja potreba od opšeg interesa, ukoliko ispunjava određene uslove iz tačke 1 i 2 dužno da primenjuje ovaj zakon.

Ne ulazeći u to zašto je nejasno određeno da se i na telekomunikacije primenjuje ovaj zakon,  smatram da se primenjuju bar osnovna načela iz zakona o javnim nabavkama, odnosno one odredbe koje se odnose na sve obligacione odnose.

Tako treba primeniti u nabavci načelo efikasnosti, ekonomičnosti, obezbeđenje konkurencije, transparentnosti, jednakosti ponuđača, kao i načelo odvijanja komunikacije pisanim putem.

Isto tako, veoma važno načelo kod javnih nabavki jeste načelo sprečavanja korupcije i dužnost prijavljivanja korupcije jer je opšte poznato da se korupcija najviše dešava u postupcima javnih nabavki državnih preduzeća.

U smislu člana 29 Zakona o javnoj svojini, Telekom je dužan da u pribavljanju i otuđenju imovine polazi od procenjene tržišne vrednosti u postupku nadmetanja ili prikupljanjem pismenih ponuda.

U smislu člana 3 st 1 tačka 28 Zakona o javnim nabavkama određeno je da je tržišna cena, relevantna cena uzimajući u obzir predmet nabavke, razvijenost tržišta, uslove iz konkretne dokumentacije.

Pošto se radi o telekomunikacionoj delatnosti koja ima svoju cenu na svetskom tržištu, tržišna cena je mogla da se utvrdi sistemom utvrđivanja i upoređenja uz pomoć EBITDA.

Od Telekoma su traženi podaci kako je utvrđivana cena nabavki koje je Telekom platio bez pogađanja, međutim, te podatke Telekom nije dao, što upućuje na tajnost celog postupka koji omogućava veliku korupciju prelaženjem javne svojine u privatne džepove.

DRI u svom izveštaju nije utvrdio da li je u nabavci primenjen član 84 Ustava kojim se reguliše položaj na tržištu tako da svi imaju jednak položaj i da je zabranjeno da se ograničava slobodna konkurencija stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja. Zaštita konkurencije regulisana je i članom 27 Zakona o javnim nabavkama.

S obzirom na broj operatora koji su bili predmet kupoprodaje, postavlja se pitanje da li se kupovinom stvarala zloupotreba monopolskog i dominantnog položaja na medijskom tržištu i da li postoji sumnja da je povređena konkurencija, jer je u svojoj izjavi od 11. 12.  2015. godine predsednik je rekao da mi nemamo naftu i gas i da se moramo izboriti da Telekom ima još povoljniju poziciju na tržištu.

Zakonom o zaštiti konkurencije je određen pojam konkurencije koji nastaje spajanjem, statusnim promenama, sticanjem i ulaganjem na tržištu.

Telekom je podneo prijave koncentracije Komisiji za zaštitu konkurencije, Komisija je sprovela skraćeni postupak i našla da na osnovu podnetih dokaza koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti.

Koncentracija je dozvoljena za sve kablovske operatore koje je Telekom planirao da akvizira. U izveštaju DRI je navedeno da je Komisija za zaštitu konkurencije donela odluku o koncentraciji  na osnovu dokaza koji su dobijeni od Ratela bez tačnog navođenja o kojim dokazima se radi. Prema tome i pitanje koncentracije kapitala i konkurencije nije kontrolisano.

Telekom nije odgovorio na dopis Saveta i nije dostavio tražene informacije i dokumentaciju. Savet je zbog toga 1. juna 2020. godine podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o kojoj Poverenik još nije odlučio.

Zbog nedostavljanja tražene dokumentacije, nije se mogla utvrditi ekonomska opravdanost i svrsishodnost akvizicija, ali i rezultati poslovanja nakon akvizicija, kako bi se sagledalo da li su uložena sredstva pozitivno uticala na povećanje vrednosti Telekoma.

Pošto je urađen izveštaj za 2019. godinu, to će biti pokazatelj kako dalje Telekom da se ponaša u poslovanju i da se utvrdi zašto brokeri upozoravaju na  prezaduženost Telekoma koja obara njegovu profitabilnost.

Treba se vratiti na 2015. godinu kada je Telekom bio na prodaji po međunarodno raspisanom tenderu.

Nikada vlast nije saopštila kako je tekao postupak tendera, ko su bili zainteresovani kupci i kakve su bile ponude učesnika na tenderu, samo je rečeno da je najbolja ponuđena cena iznosila jednu milijardu i dvesta miliona evra i da prodaja nije izvršena jer se očekivala ponuda u iznosu od jedne milijarde i pet stotina miliona evra.

U tom momentu EBITDA Telekoma je iznosila 360 miliona, a stanje neto duga 302 miliona evra, iz čega proizlazi da je Telekom vrednovan na 5.4 x EBITDA.

U izveštaju za 2018. godinu na strani 73 stoji da EBITDA iznosi 328 miliona evra, a stanje duga je navedeno na strani 74 u iznosu od 904 miliona evra, što što znači da je neto dug tripliran u odnosu na 2015. godinu.

Bez podataka koje je Savet tražio, a nije dobio, a koje je trebalo da ima, neki ekonomisti su utvrdili da je od 2015. do 2018. godine Telekom izgubio na vrednosti iznos veći od 700 miliona evra.

Izveštaj je pisan za Savet, međutim neće biti izveštaj Saveta, jer na tekst izveštaja nisu dali svoju saglasnost svi članovi Saveta. Dva člana su odbila da daju saglasnost, tri člana su prihvatili tekst, a dva člana su bili neopredeljeni.

Smatram da je izveštaj veoma važan, jer pokazuje kako preduzeća u javnoj svojini posluju sa javnom svojinom netransparentno nezakonito, bez zakonskih kontrola, što omogućava sistemsku korupciju, zbog čega država i mali akcionari od 2018. godine, ne dobijaju dividende na koje imaju pravo.

Autorka je članica Saveta za borbu protiv korupcije