Šta vam nije jasno?

Dugo se govorilo i očekivalo da na njemu budu ponuđena rešenja koja bi mogla dovesti do nastavka dijaloga između Beograda i Prištine. Izjavama nakon sastanka, očigledno do toga nije došlo. Angela Merkel je rekla da „Rešenje između Srbije i Kosova ne može biti na štetu ostalih u regionu“. Emanuel Makron, predsednik Francuske rekao je da ne postoji namera da se nameće konačno rešenje.

Ima nečega u tome što baš Francuska i Nemačka pokušavaju da reše zategnute odnose na Zapadnom Balkanu. Nekada veliki neprijatelji, sada je saradnja očigledno na visokom nivou. Hrabro je što su preuzeli obavezu na sebe da pokušaju da reše zastoj u dijalogu. Da li će u tome uspeti, videćemo već na narednom sastanku koji je planiran za 1. juli u Parizu.

Sada bih voleo da se vratimo u realnost. Nijednoj izjavi koju su izgovorili zvaničnici Nemačke, Francuske i zemalja Zapadnog Balkana nisam poverovao. Polako počinje da me vređa. Zar oni stvarno misle da ne vidimo šta se dešava? Uigrana su oni ekipa, dugo već sarađuju. Svaki potez i izjava se mere i planiraju. Zapad prati i kontroliše, kad se deca zaigraju onda verovatno sledi poziv. Ne verujem napadima Tačija na Vučića i obratno. Samo malo treba da se zagrebe po površini da bi svima postalo jasno šta se dešava. Muka mi je od jeftinih političkih trikova za jednokratnu upotrebu. Čine mi se kao jedna velika bratija koja zna da ako dođu do rešenja postaju politička istorija. Dijalog i stabilnost su poslednje stvari koje možemo očekivati od ljudi koji su profitirali na ratu.

Takse su uvedene da bi bile ukinute i predstavljene kao pobeda Srbije. Da li ima srpske robe na Kosovu? Ima. Kažu stiže ilegalnim kanalima. To je jedina istina u svemu tome. Ko je švercuje? Normalno, jedni drugima prebacuju vruć krompir kako su to njihovi ljudi. Ne gospodo, to su vaši ljudi. Opet je neko stavio masnu lovu u džep i vi ste mu to omogućili. Sve je to dogovoreno, nemam sumnje u to. Ko ispašta? Pa ljudi, normalno. Ne znam kako Vas gospodo više nije sramota da nas pravite budalama? Dižete tenziju i hodate na ivici sukoba. Samo se plašim da ne pređete tu crvenu liniju i da sukobi zaista krenu. Mnogo je ljudi je pogrešna politika poslala u smrt. Možda Vam Evropa veruje da znate šta radite, ja Vam ne verujem ništa.

Kakva bi to bio sastanak da se Ministar odbrane ne oglasi. Kao i obično, ništa preterano umno. Kaže on: „što pre bi trebalo da se razgraničimo sa Šiptarima“. LJudi, ovo je ministar u našoj Vladi. Da li on uopšte zna šta znači razgraničenje? Da deliš ljude po etničkom principu? Šta ćemo sa Srbima na Kosovu? Šta ćemo sa Albancima u Srbiji? Pa to ne samo da je anticivilizacijski, nego je i veoma opasno kada to izgovori Ministar odbrane Republike Srbije. Kao da smo životinje pa ne možemo da živimo jedni sa drugima. Kaže to je njegovo mišljenje. Da li iko zaista veruje u to da on ima svoje mišljenje i da bi smeo da to izgovori da mu vrhovni to nije odobrio? Najviše me nervira što je taj tip sedeo kod kuće dok su deca ginula na tom Kosovu. Dok pišem ovaj tekst, uopšte ne mogu da shvatim kako je neko poput njega mogao da postane ministar.

Oko sada već čuvene pekare „Roma u Borči“ neću trošiti mnogo reči. Svi znaju šta se dogodilo. I uveren sam da svi znaju da se to nije desilo tek tako i slučajno. Slika nastala pre dve godine je baš sada izašla na videlo pred sastanak u Berlinu. Mogu da se kladim da je događaj iz Borče poslužio kao kao argument za produženje određenih rokova. Svi oni ljudi koji su donosili svinjske glave i lepili plakate po kolima vlasnika pekare sebe smatraju srpskim patriotama. Citiraću mog profesora sa fakulteta: „Paradoksalno u vezi sa Borčom je to što bi zapravo, najveći branitelji te pekare i tog čoveka morali da budu oni koji se zalažu za ostanak Kosova u Srbiji“. Hoćeš Kosovo u okviru Srbije a nesigurnim te čini jedna pekara u Borči.

Autor je student Fakulteta političkih nauka