Šta, zapravo, znači javni servis?

Knjiga koja prosvetljava i unosi radost i vedrinu u naše domove, naše „oko i svetlost“, RTS je, dodatno, vizuelna i akustička pismenica koja podučava kulturi, čistoti i lepoti jezika.

Uprkos ovoliko poverenoj društvenoj ulozi, u njenom programu i radu uočavamo jezičke pogreške, ponekad takve na koje se ukazuje na uvodnim kursevima srpskog jezika.

Tako, bez izuzetka, televizijski i radijski voditelj veli sagovorniku „pričajte“, umesto „govorite“ – iako je reč o kazivanju, izlaganju, izjavljivanju, opisivanju. U prvom redu, pričanje znači pripovedanje, zborenje, govorancija, ispredanje, brbljanje.

Povodom obeležavanja „Dana deteta“ TV delatnik govori o „planiranju smanjenja broja pogibije dece u saobraćaju“. Nije blisko razumu – planirati umiranje mladog sveta nasilnom smrću. Gde se to promišlja i programira gubljenje dečjeg života?!

I poslednje, protivne su kulturi govora voditeljeve konfrontacije i upadice koje preusmeravaju tok misli i ometaju izlaganje pozvanog gosta u emisiju, voditeljevo stavljanje sebe iznad sabesednika i milionskog gledališta: „Kažite Vi meni“, umesto: „Kažite“ („Recite gledaocima/slušaocima“).

Može se stoga pretpostaviti da jezički promašaji i loše zamisli imaju svoju potkrepu u samom nazivu nacionalne ustanove o kojoj je ovde reč: „Javni servis“.

Ustanova, naime, koja ima najširi spektar upliva, svojevrsna viša škola poučnosti, zavređuje prikladniji, poetskiji naziv. Po sebi čudo ljudskog uma i ljudskih ruku, bez kojeg je prosto nezamisliv život današnjeg čoveka, RTS asocira na nešto uzvišeno, plemenito, čistozračno, što nosi u sebi estetski sjaj. RTS je lice nacije, a lice mora biti čisto i umiveno.

Kao recipijenti i pretplatnici, voleli bismo da institucija ovakvog formata nosi naziv koji proširuje značenje reči, kao što je, na primer, došlo kod naše reči „blago“ (koja je prvobitno značila stoku, a onda imanje, dobro, novac i druge dragocenosti – „pusto blago ležeće“), ili kod reči „stolar“, „krojač“.

Protivno našem očekivanju, usledilo je pogoršanje značenja reči koje je čine. Poslužimo se iznova primerom. Reč „despot“ (srpski despot: ponaša se despotski), ili reč „sluga“ (u ranije vreme vojvode i prvi plemići su bili sluge, vladari; knez Lazar je bio zaista sluga cara Dušana, pridvorni plemić). Uzmimo francusku leksemu chevalier (konjanik) od koje dolazi u nas švaler, odatle švalerka, udvarač, zavodnik.

Natuknica „servis“ degradira poslanstvo RTS. Osim usluge, ona znači služenje, dvorenje, posluživanje, dvorba. U svesti našeg čoveka, „servis“ izaziva mašinbravarsku ili hemijsku radionicu, ili pribor za jelo. Ni etiketa „javni“ nije pošteđena nepreporučljivog prizvuka (javna kuća).

Pri toliko pismenog sveta u „Javnom servisu“ i nadležnim ministarstvima, a nacionalni radio i televizija nosi nedoličan naslov! Toliko u svetlosti akcije „Negujmo srpski jezik“.

Autor je profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru