Ovi koji danas vode Demokratsku stranku jesu ljudi koji su formirali privatnu strukturu u stranci, njihovi su delegati u skupštini DS, ljudi koji kontrolišu lokalne vlasti i veliku količinu novca po Srbiji. Tadić nema šta više da ponudi, on je svoje pokazao: bio je apsolutni vladar svega u Srbiji, u godinama kada je zemlja doživela privredni slom i najveći moralni pad.
Đilas je u stranku ušao tek 2004, i to u funkciji Tadićevog prijatelja. Kao gradonačelnik se pokazao apsolutistom, nikako demokratom, a ono što je urađeno u prestonici rezultat je isključivo enormnog zaduživanja.
Nedopustivo je da Statut i Program stranke budu tretirani kao meni gradske kafane. Ne mogu izbori da se organizuju ili ne organizuju privatno, kao u kafani. Ovaj dogovor Đilas – Tadić je lično interesni, a ne u korist stranke, za njih je DS samo sredstvo za realizaciju ličnih interesa. Direktno suočavanje dva jaka kandidata na bilo kojim izborima, praznik je demokratije. „Zvezda“ i „Partizan“ nikad ne bi imali derbi kad bi za stolom dogovarali rezultat. Moja DS nije iskoristila ni ovu poslednju šansu da bude primer kako se legitimno, unutar partije, rešavaju konflikti i kako se, i kad ostaneš u manjini, sa idejom koju izložiš glasanju, može biti veliki. Dok pobednik, na drugoj strani, dostiže mudrost i čuva gubitnika da bi pokazao kako će, sutra, na državnim izborima, biti mali u pobedi.
Mi ne znamo da budemo pobednici kao što nemamo znanja i mudrosti da nosimo poraz. Očigledno je da se kod nas delegatski sistem duboko usadio, jer se šest meseci pre izbora znalo ko je pobednik. Na veliku žalost svih nas u DS, profesorka Turajlić je u pravu. Da je sve ovo, što danas čini Tadić, uradio pokojni Zoran Đinđić, današnji predsednik Političkog saveta Mićunović na stub srama bi ga stavio. Danas, međutim, on ćuti, spava ili ništa ne vidi. Čelni ljudi oko Tadića nisu bile „stare demokrate“, to je bilo njegovo društvo sa ulice, njegovi učenici iz škole, njegovi pajtosi i, očito, neki ljudi koji ne pripadaju nama. To su ljudi koji su juče postali, kao, „demokrate“, njih se mi ne sećamo ni iz protesta 1996, ni iz Saveza za promene, kao ni od 5. oktobra, oni su sve te događaje prespavali. A onda, kada su se oni uselili, nas su izbacili.
Mi, izvorne demokrate, nismo zadužili ovu zemlju i doveli je do ruba propasti, nismo potkradali svoj narod i doveli ga na prosjački štap, niti uništili privredu. Podržavaćemo svaku vlast koja lopove i tajkune iz naših i drugih redova strpa u zatvor i ovom narodu vrati bar jedan deo opljačkane imovine. Mi smo poštene stare demokrate koje su stvarale DS, zajedno sa narodom, na ulici, na protestima, po srpskim varošima i selima; oni koji su prevareni kao i onaj narod koji je šetao sa nama, lupao u šerpe.
S nama su i ljudi koji su ušli u DS diveći se energiji Đinđićeve stranke 2000; među nama su i oni koji su u DS ušli posle Zoranovog ubistva, iz ljubavi i poštovanja prema tom čoveku, koji je želeo dobro Srbiji. Mi moramo da se odvojimo od lopova, baraba, novopečenih demokrata „iz službe“, od ljudi koji su uspeli da, za četiri godine vladavine, upropaste i zaduže zemlju sa sedam milijardi evra, a da za sve to vreme Srbija propada i 300.000 ljudi izgubi posao; od svih koji su ukaljali ime DS. Bahatost u trošenju novca građana Srbije, otvaranje sve novih i novih afera u vezi s ministrima iz DS – sve to nisu naša dela i mi se nismo godinama i decenijama borili da nesposobni i moralno loši ljudi isplivaju na površinu. Jer, zbog takvih ljudi, vreme koje dolazi baciće takvu ljagu na DS da će nas biti sramota što smo u njoj.
Još u januaru 2004. napisao sam da je Tadić loše rešenje za Srbiju i da je oko sebe okupio manekene, da će sa njim stranka, umesto motora, postati samo šasija promena. Ovog proleća sam mu poslao pismo u kome ga pitam koga je pitao da raspiše predsedničke izbore usred izborne kampanje i da li je predsedničko mesto privatno ili državničko: „Povuci se, dosta je bilo, a stranka će naći put i bez tebe.“
Izgleda utopistički, ali mi smo obični ljudi, borci za bolji život u Srbiji, deo ovog naroda koji sanja srećniju Srbiju i zbog nas, ali pre svega zbog naše dece, a ne sanja hrpu novca u svom džepu. Hoćemo da vratimo veru da je demokratija jedini cilj i izlaz iz ovog ludila, a za to što je apsolutista Tadić, sa svojim društvom, pljunuo na demokratiju, neka se on sam stidi.
Ima nas, za početak, dvadesetak bivših poslanika i predsednika opština.
Autor je diplomirani inženjer, bivši narodni poslanik Demokratske stranke i pokretač sajta www.putemzoranadjindjica.com
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
