Šta želi Donald Tramp

“Najsvežiji” primer odnosi se na Trampov plan, o kojem je svetsku javnost izvestio Volstrit džurnal, da Sjedinjene Američke Države kupe ostrvo Grenland, “zbog resursa i geopolitičkog značaja”. Američki predsednik “istakao” se prošle sedmice i porukom Kini da mora da “humano pristupi” rešavanju krize u Hongkongu, ukoliko želi trgovinski dogovor sa Amerikancima.

Iako je u poslednje dve i po godine Trampova administracija odustajala od pojedinih planova, postoje konstante koje se uočavaju u politici Bele kuće. Imajući u vidu neuspeh vojnih intervencija iz bliske prošlosti ( tokom predsednikovanja Baraka Obame), Tramp je kao “glavno oružje” izabrao ekonomiju – sankcije i trgovinske namete, a ne oružanu silu, sa izuzetkom Sirije.  U “Trampovoj eri” SAD, takođe, pokušavaju da neutrališu uticaj Rusije na svetskoj sceni, što podrazumeva nastojanja da smanje uticaj Kremlja na Balkanu. Ipak, Amerikanci ne žele da se “suviše duboko upliću” u situaciju i neprilike u našem regionu, već smatraju da treba prepustiti “lokalnim akterima”, uključujući Beograd i Prištinu, da se sami dogovore kako da reše probleme, pa makar to podrazumevalo i “prekrajanje granica”, odnosno ne insistiraju više na principu “multietničnosti”, za razliku od Nemaca.

Ne  treba izgubiti iz vida ni “iranski faktor”. U diplomatskim krugovima se uveliko tvrdi da Tramp vidi Teheran kao najveću pretnju američkim interesima, što bi moglo da podstakne SAD da potraže pomoć Rusije i Turske u njegovom “obuzdavanju”. Prema tom scenariju, Vašington i Moskva postići će dogovor po kojem bi se uvažila “ruska sfera uticaja” u istočnoj Evropi i smanjilo geostrateško nadmetanje na Balkanu.