Šta zna zemljotres šta je politika

PAZI MLEKO: Ja sam živi dokaz koliko je tranzicija uspela. I kod onih koji su svim snagama pružali otpor. Krenem neko veče na jedan sladak koncert u organizaciji ambasade Republike Koreje. Kad u susednoj prodavnici vidim mleko. Ne jedno ne dva, nego mleka koliko hoćeš. „Šta misliš, kažem, da kupim i strpam u tašnu. Ko će da vidi?“. Hvala bogu ima ih još koji paze da se baš sasvim ne dovrši tranzicija od dame u ženu koja je krenula na sastanak sa ministrom finansija, a obukla se kao da je krenula na pijacu. Dakle, Upravni sud je raspalio po Investicionom fondu Salford: imaju dominantan položaj na tržištu mleka i zloupotrebili su ga. Ali, oni ne mogu sada biti kažnjeni, a mi ne možemo sada dobiti mleko.

KO JE SLEDEĆI: Mi koji malo pratimo ove stvari, ako baš i nemamo dokaze za sud, znamo ko je kome tu sklon. I da Salford ne bi mogao biti ni opomenut da vladina koalicija nije tako tanka na biračku podršku. Pošto je tanka, interesne grupe su se dogovorile da malo čvrknu svoje finansijere. Šta hoću da vam kažem: pitam se ko je sledeći? I duboko sumnjam da će Miroslav Mišković biti pošteđen, iako je neki dan donirao neku sitninu. Čujem da se i njemu sprema „pravosudna čvrga“ zbog nekorektnog odnosa prema mreži dobavljača iz cele Srbije. I da je on već preduzeo neke mere da obezbedi njihovu retroaktivnu saglasnost za dosadašnje zloupotrebu dominantnog položaja pri plaćanju isporučene robe. Verujem da će dobavljači stati iza Miškovića. On im, možda, nekad isporučenu robu i plati. Država neće nikad. Sigurno.

KONTROLA ZA KONTROLORE: Pre otprilike dva meseca Poreska uprava Republike Srbije objavila je na svom sajtu da je podnela prijavu protiv lica D. K. vlasnika preduzeća Montera iz Beograda i još dva njegova partnera zbog utaje oko 450 miliona dinara poreza. Prošle nedelje je objavljeno da je Građevinska inspekcija Vlade Srbije dodelila preduzeću Montera veliki posao na gradnji stanova na prostoru kasarne „4. juli“ na Voždovcu. Je li ovo neka greška, pitam jednog poreskog savetnika. „Ma ne, kaže, ovo nije. Ono prvo je bila greška, koja je verovatno neku budalu ostavila bez posla“. Agencija za privatizaciju Republike Srbije raskinula je ugovor o prodaji nekad poznate firme Nevena iz Kruševca jednom bugarskom kupcu. Koji je, sem Nevene, pazario još koješta po Srbiji. Pre nego što je primećeno da nije trebalo da pazari ništa. Zato ja hoću da predložim da neko prekontroliše i Građevinsku direkciju, za koju u stvari ne znam ni zašto postoji, i Agenciji za privatizaciju, koja u stvari ne kontroliše nikog i ništa. Dok još nije kasno.

IMA, IMA: Denis Kuljiš, u nedeljnom broju Danasa, tvrdi da politički magazini tipa poput, recimo, NIN-a više ne postoje ni u Hrvatskoj ni u svetu. Što se Hrvatske tiče, slažem se. I o tome sam već pisala u jednoj od nedavnih kolumni. Što se sveta tiče, ne slažem se. Postoji nemački Špigl. Neko će možda imati ideoloških rezervi, ali u profesionalnom smislu još u Evropi postoje i novine kao što je dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. Ozbiljne, bez navodno vrlo komercijalne simplifikacije svega. A koliko je simplifikacija (što jednostavnije, molim) dugoročno unosna, pokazuje i to što se neke tako simplifikovane novine u Hrvatskoj prodaju samo uz litru mleka „dukat“. Ko kupi novine – dobije „dukat“. Dobra je prostota, samo brzo dosadi.