UNMIK-ov tim forenzičara je maja 2005. godine iz masovne grobnice u Mališevu ekshumirao 13 posmrtnih ostataka. Ta grobnica nosi oznaku TBE 05, a u pitanju su ljudi koje su 1998. godine oteli pripadnici OVK. Većina njih je imala ruke vezane na leđima, a obdukcija je utvrdila da je smrt kod svih bila nasilna.
Jedan od onih čiji su posmrtni ostaci pronađeni u grobnici bio je Stamen Genov. Stamen je bio po nacionalnosti Bugarin. Pripadnik sanitetske službe Vojske Jugoslavije. Raspoređen u ambulantu u Đakovici.
Krenuo je 29. juna 1998. godine autobusom iz Đakovice za Beograd. Bio je u civilnoj odeći, ali je u torbici nosio pištolj.
Prema informacijama, krenuo je u Beograd na polaganje prijemnog ispita za upis na Medicinski fakultet.
Istoga dana Stamen je otet iz autobusa. Pripadnici OVK zaustavili su autobus kojim je putovao u mestu Crnoljevo i iz njega izveli Stamena i još tri lica srpske nacionalnosti.
Potom su ih odveli u jednu seosku školu. Tu su bili ispitivani oko pet sati. Odatle su prebačeni u zloglasni Lapušnik gde se nalazio zatvor OVK.
Stamen je torbicu sa pištoljem ostavio u autobusu. Međutim, kod njega su pripadnici OVK pronašli vojnu knjižicu.
Od tog trenutka, zlostavljanje Stamena postaje intenzivnije, pa je često gubio svest. Kako nije više mogao da podnese batine, u jednom trenutku je preklinjao ostale zatočenike da ga zadave!
Bio je u očajnom fizičkom i psihičkom stanju, jer je svakodnevno teško premlaćivan. Jednoga dana je izveden iz prostorije u kojoj je boravio i više nije u istu vraćen. Od tog momenta se Stamenu izgubio trag, sve do otkrivanja grobnice u Mališevu i njegove identifikacije.
Njegovim slučajem bavio se Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu u predmetu „Fatmir Ljimaj i drugi“.
Sud je utvrdio da je bio surovo zlostavljan nakon otmice, ali i kasnije tokom zatočeništva u Lapušniku – od nepoznatih pripadnika OVK. Sud je zaključio da je bio podvrgnut ekstremnom nasilju zbog toga što je bio pripadnik Vojske Jugoslavije.
Prvostepeno sudsko veće je utvrdilo da je tužilaštvo u njegovom slučaju dokazalo elemente krivičnog dela „mučenje i okrutno postupanje“.
Utvrdilo je da se nalazio u Lapušniku u periodu od 29. juna, pa do najkasnije 25. ili 26. jula 1998. godine. Utvrdilo je da je bio podvrgnut „ekstremnom stepenu nasilja i divljačkom zlostavljanju“.
Kako tada njegovi posmrtni ostaci još nisu bili identifikovani, sud je zaključio da nema dokaza da je on ubijen odnosno nije mogao da o okolnostima njegove smrti donese odluku. Tada nije bilo forenzičkih dokaza da je ubijen, ali je danas to činjenica.
Haški tribunal nije doneo pravdu Stamenu niti njegovoj porodici, jer za njegovo stradanje niko nije osuđen. Nova uzdanica su Specijalizovana veća u Hagu.
Iako su zločini pripadnika OVK utvrđeni u brojnim presudama domaćih i inostranih sudova, u Prištini se isti i dalje negiraju.
Autor je istoričar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.