Stamenkovska ili Stamenkovski?

Tako se, na primer, onaj ruski opozicioni političar prezivao Navaljni a njegovu suprugu su svi, na samo u Rusiji već i na celom Zapadu, oslovljavali sa Navaljna; čuvena poljska pesnikinja, nobelovka, prezivala se Šimborska, iako se njen otac prezivao Šimborski; češka teniserka preziva se Krejčikova, a njen otac Krejčik; slovačka skijašica preziva se Vlhova, a njen otac Vlh; poznati bugarski šahista prezivao se Bobocov, a njegova majka Bobocova; moj prijatelj Mile, Makedonac, preziva se Naumovski, a njegova supruga Naumovska.

I tako dalje.

Radi se, dakle, o jednom kanonu, o običajnoj i pravnoj normi koja se u ovim državama tretira kao bitan elemenat nacionalnog identiteta i kulture.

Kada bi neko suprugu Navaljnog oslovio sa „gospođo Navaljni“ sigurno bi ga proglasili za analfabetu ili retardiranog.

Međutim, u Srbiji ova norma ne važi i pripadnice etničkih grupa poreklom iz pomenutih država koje žive u Srbiji, ili Srpkinje udate za pripadnike neke od tih grupa, nemaju pravo na prezime različito od prezimena njihovih očeva ili partnera.

Tako se prezime one naše neo-ministarke Milice „lažljivice“ piše Stamenkovski, iako je ona Stamenkovska; za gradonačelnicu Niša svi kažu Sotirovski, iako se ona preziva Sotirovska.

Čak je i čuvena slovačka umetnica Mira Brtkova ceo život morala da bude Mira Brtka.

Jedina koja je uspela da se odbrani od uzusa srpske birokratije bila je naivna slikarka Zuzana Halupova, zahvaljujući tome što se na svojim slikama tako potpisivala, inače bi bila Zuzana Halup.

Evo kako to u praksi izgleda:

Dođe Slovakinja kod matičara, traži izvod iz matične knjige rođenih i kad ga dobije reklamira da joj prezime nije dobro napisano.

„Ja sam, kaže, Valentova a ne Valent“. „A kako ti se otac preziva“, pita mrzovoljni matičar. „Valent“. „E, pa onda si i ti Valent i tačka“.

To što Slovakinja objašnjava da ona nije Valent već Valentova ćerka, to nema nikakvog efekta.

Rešenje ovog problema je jednostavno. Nadležna ministarstva (Ministarstvo za lokalnu samoupravu i Ministarstvo za manjinska prava) treba da izdaju naredbu matičnim službama da prezimena pripadnica manjinskih naroda pišu u skladu sa tradicijom i običajima tih naroda, odnosno onako kako se ta prezimena pišu u njihovim zemljama porekla.

Autor je advokat u penziji

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.