Stanari Dunavskog keja i Donjeg Dorćola: I mi bismo voleli da Marina Dorćol bude najlepša

O činjenici da je u kompleksu, skoro centralno, paralelno sa Dunavom, projektovana lamela čija ukupna dužina iznosi oko 180 m, a visina preko 30 m, i da će ona kao bedem razdvojiti grad od reke, sprečiti strujanje vazduha i prirodno provetravanje stambenih blokova u okolini, onemogućiti slobodan pristup i „silaženje grada“ na reku, ne može se diskutovati. To je nesporno.

Kada smo, 30. 5. 2024. godine, na drugoj javnoj raspravi o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Stambeno-poslovnog građevinskog kompleksa „Marina Dorćol“ (u daljem tekstu: Studija), koja je održana u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, pred tridesetak prisutnih, postavili pitanje obrađivaču Studije zašto uticaj tog objekta na životnu sredinu nije uzet u obzir, dat nam je odgovor da taj objekat štiti prvi red zgrada od jakog udara vetra.

Na naše pitanje na koji prvi red zgrada se misli i da li se tu radi o prvom redu zgrada u kompleksu, koji se nalazi na samoj obali, odgovor nismo dobili.

Zatim smo arhitektici Jeleni Kuzmanović, koja je prisustvovala raspravi, postavili pitanje da li smatra da je primereno da takav objekat bude izgrađen bilo gde uz obalu reke i da li u Beogradu može da navede ijedan sličan primer.

Odgovor nismo dobili. Iz tih razloga smo, u prigovoru koji smo uložili na Studiju, zatražili da uticaj tog objekta bude razmatran i da objekat bude preprojektovan, kako bi se odstranili njegovi negativni uticaji.

O uticaju „Marine Dorćol“ na objekte koji imaju istorijsku vrednost, a naročito na spomenik kulture Termoelektranu „Snaga i svetlost“ i njegovu okolinu, najbolje govori činjenica da je u toku podnošenja prigovora predato i mišljenje u kome se „ukazuje na potrebu korekcije idejnog rešenja, odnosno uklanjanja objekta „E“ i redukovanja gabarita i visine objekta „F“, kako se ne bi ugrozile spomeničke vrednosti termoelektrane „Snaga i Svetlost““.

O odnosu „Marine Dorćol“ prema zelenilu, najviše govori podatak da je u okviru komleksa svega 10% zelenila na tlu, dok se najveći deo zelenih površina, skoro 31.000 m², nalazi na ravnim krovovima postamenata i garaža u nivou drugog sprata, zatim na delu ravnih krovova i terasa objekata, kao i u žardinjerama.

Prema prvoj mapi urbanih toplotnih ostrva, koju su prošle godine sačinili stručnjaci Fizičkog i Arhitektonskog fakulteta (https://klima101.rs/toplotna-ostrva-u-beogradu-tropske-noci), područje Dunavske padine i priobalja označeno je kao najtoplija zona užeg centra grada.

Po rečima stručnjaka, opasnost za ovo područje predstavlja urbana regeneracija „po principima „investitorskog urbanizma“ koji intenzivira izgradnju stambenih i komercijalnih sadržaja, na štetu udela zelenih površina i prirodnog poroznog zemljišnog pokrivača“.

Apsurdno je isticanje činjenice da će iz „Marine Dorćol“ moći direktno da se pristupi Linijskom parku i Dunavskoj ulici.

Taj pristup je moguć sa svih strana već sad, a tako će i ostati, bilo ne bilo „Marine Dorćol“. Ono što iz „Marine Dorćol“ u dobroj meri neće biti moguće, to je direktan pristup reci i vizuelni kontakt sa njom.

U kompleksu se nalazi šest veoma gabaritnih dvoetažnih postamenata, sa čijih ravnih krovova se uzdiže 13 kula i 2 lamele. Prizemlja postamenata su neprohodna.

Postamenti formiraju duge ulice, zbog čega se tek posle dužeg prolaženja između postamenata reka može ugledati!

Recimo da će lepi drvoredi krasiti kompleks, ali recimo i to da će se travnjaci pretežno nalaziti na krovovima postamenata, na oko 8 m iznad tla i da ih ni oni koji voze rolere ili bicikle, a ni ostali posetioci kompleksa, neće sagledavati.

O važećem Planu detaljne regulacije, sa kojim je projekat „Marine Dorćol“ usklađen, u medijima je bilo reči u više navrata.

Ono o čemu je javnost mogla da se obavesti je da je taj plan razmatran i donet 2021. godine, u vreme korone, kada o njemu, zbog zabrane kretanja, nije bilo moguće javno raspravljati, niti ga, od strane javnosti, menjati.

Ono što u tom planu piše je da se njegovim stupanjem na snagu stavlja van snage u celosti (pored ostalih pobrojanih planova) i Plan detaljne regulacije dela centralne zone -prostorna celina marina „Dorćol“.

Da bi slika bila potpunija, vredi napomenuti da je planom koji je stavljen van snage bila dozvoljena visina objekata do 22 m, a sadašnjim 44 m; da je u njemu bilo navedeno da prosečna spratnost može biti oko 4,66 spratova, dok iz važećeg plana proističe prosečna spratnost u „Marini Dorćol“ od oko 8,6 spratova; da je prethodnim planom bila predviđena izgradnja 76.000 m² bruto razvijene građevinske površine, dok je iz ovog plana proizašlo više od 195.000 m² bruto razvijene građevinske površine…

Pozdravljamo iznetu informaciju da se razmatraju primedbe na Studiju uticaja na životno sredinu, kao i poziv upućen javnosti da izvrši uvid u Studiju i sama o njoj donese sud.

Napominjemo da je, na kraju druge javne rasprave, dana 30. 5. 2024. godine, od strane Sekretarijata za zaštitu životne sredine, najavljeno održavanje i trećeg dela javne rasprave, uz prisustvo predstavnika nadležnih organa, organizacija i javnih preduzeća, koji mogu pružiti potpune odgovore u vezi sa projektom izgradnje „Marine Dorćol“, ali da do danas nije saopšteno ni kada ni gde će ta rasprava biti vođena.

U više navrata smo se pisanim putem obraćali Sekretarijatu kako bismo saznali tu informaciju.

Do sada smo, istim putem, dobili samo odgovor da je u Sekretarijatu organizovanje sastanka u toku i da ćemo informaciju o održavanju sastanka blagovremeno dobiti.

Pozdravljamo i to što postoji želja investitora da pitanje parkiranja bude rešeno na kvalitetan način. Međutim, kada su u pitanju parcele 2/43 i 2/44, imamo saznanja da su te parcele, pre nego što su ušle u sastav kompleksa „Marine Dorćol“, bile trotoari, te da grad Beograd nije ni trebalo da ih otuđi, jer su tim otuđenjem građanima ukinute pešačke trase duž ulica Dubrovačka i Dunavski kej, uz sam kompleks.

Podatak da će se celokupan saobraćaj u kompleksu odvijati kroz ulice Dunavski kej (ulica uz kompleks koja vodi do podvožnjaka u Dubrovačkoj) i Dubrovačka (ulica koja vodi ka gradu) preuzet je iz uslova za projektovanje i priključenje koje je, na zahtev investitora, u proceduri izdavanja lokacijskih uslova, izdao Sekretarijat za saobraćaj (ti uslovi čine sastavni deo Studije). Isti taj podatak nam je saopšten tokom javne rasprave i od strane obrađivača Studije.

Dakle, ovde se ne radi o pokušaju nametanja narativa da će celokupni režim saobraćaja za „Marinu Dorćol“ biti usmeren na pravac iz Dubrovačke ulice, već se ovde radi o činjenici preuzetoj iz uslova!

Zbog odsustva predstavnika Sekretarijata za saobraćaj ili predstavnika projektanata zaduženih za rešavanje saobraćaja, na mnoga naša pitanja nismo dobili odgovore, niti razjašnjenja.

Na osnovu raspoloživih informacija i zbog činjenice da se Studija nije pozabavila negativnim uticajem takvog rešenja na Dubrovačku i okolne ulice, mi smo uložili prigovor.

Pošto u gradu Beogradu već postoji planska dokumentacija kojom je predviđena rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih saobraćajnica u neposrednom okruženju, smatramo da je, u cilju izbegavanja saobraćajnih i drugih komunalnih problema (a veliki problem je i odvođenje otpadnih voda, sa naglaskom na odvođenje kanalizacije) jedino razumno rešenje je da prvo budu izvedeni infrastrukturni radovi, a da se tek potom pristupi gradnji.

Za to se i zalažemo!

Kao dobronamerne komšije, svojim budućim komšijama želimo dobrodošlicu uz napomenu da su im naša vrata širom otvorena.

Nadamo se da će to prepoznati i u ovom našem nastojanju da se zaštitimo od mogućih štetnih uticaja projekta za njihovo buduće mesto stanovanja, a naše novo susedstvo!

Stanari Dunavskog keja i Donjeg Dorćola

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.