Stanje u Poglavljima 15 i 27 Izveštaja EK o napretku Srbije u evrointegracijama

Evropska komisija ocenila je stanje u Srbiji po pitanju slobode medija i izražavanja, rada parlamenta, odnosa vlasti prema višemesečnim protestima i odnosa sa civilnim društvom kao jako slabe. Pored toga, u Izveštaju Evropska komisija zaključuje da je potrebno poboljšati stanje demokratskih institucija, kao i da je neophodno unaprediti izborne uslove. Za dalji put Srbije ka Evropskoj uniji, ocenjeno je da je neophodno da se ostvari veći napredak u domenu vladavine prava i odnosa sa *Kosovom, kao i da je neophodno što brže i kvalitetnija sprovoditi reforme.

U fokusu srpske javnosti su pre svega bile prethodno navedene oblasti i njima se posvetilo najviše pažnje. Stiče se utisak da su to uvek i glavne teme kada je u pitanju evropski put Republike Srbije. Međutim, ne treba zaboraviti i druge oblasti koje su od izuzetne važnosti za jedno društvo, a tiču se stanja u energetici i životnoj sredini. Ni u ovim oblastima Srbija ne blista, te su i ovde ocene slabe. Poglavlja 15 i 27 uzeta su u zajedničku analizu, zbog svoje povezanosti i prožetosti, te samim tim i napretcima koje mogu zajednički ostvariti.

Poglavlje 15- Energetika

Pod energetskom politikom EU obuhvata snabdevanje energijom, infrastrukturu, unutrašnje energetsko tržište, obnovljivu energiju, energetsku efikasnost, nuklearnu energiju, nuklearnu sigurnost i zaštitu od zračenja. Prema ocenama EU Srbija je u ovom Poglavlju umereno pripremljena. Ograničen napredak je postignut u brojnim oblastima, ali što se tiče reformi energetskog tržišta, nedostaci nisu rešeni.

U Izveštaju se navodi da Srbija ima visok stepen usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u pogledu bezbednosti snabdevanja energijom. Međutim, nedostatak reformi tržišta gasa mogao bi da utiče na sigurnost u snabdevanju. U Srbiji su nastavljene pripremne aktivnosti za nadogradnju Trans-balkanskog energetskog koridora. Nastavljene su pripreme za izgradnju plinskog interkonektora sa Bugarskom, ali aktivnosti treba ubrzati, kako bi se postiglo puštanje u pogon zakazano za maj 2022. godine. Energetski sporazum između Srbije i *Kosova mora se sprovesti bez daljeg odlaganje kako bi se izbeglo da ovaj dugotrajni spor ima dodatne posledice za energetsku stabilnost i sigurnost.

Tržište veleprodaje električne energije funkcioniše, i obim trgovanja na organizovanoj berzi električne energije je porastao tokom 2018. godine. Balansno tržište električne energije je takođe funkcionalno, iako ima samo jednog provajdera balansiranja usluge. U sektorima električne energije i gasa, cene snabdevanja su deregulisane za sve kupce, ali domaćinstva i mali kupci imaju pravo na isporuku po regulisanim cenama. Neregulisano tržište činilo je 44,4% ukupne potrošnje električne energije krajnjih korisnika i 73% ukupne potrošnje. Tarife takođe moraju odražavati nivo investicija i održavanja u sektoru električne energije, koja je potrebna za energetske i klimatske reforme u Srbiji.

Usvajanje zakonodavstva o primeni biogoriva još uvek je u toku, kao i stvarna upotreba u sektoru transporta. Nacionalni cilj Srbije za obnovljive izvore energije za 2020. godinu je 27% od bruto konačnog iznosa potrošnja energije. Najnoviji podaci prikazuju da OIE učestvuju sa udelom od 20,6% proizvedene energije, što je znatno ispod cilja predviđenog Nacionalnim akcionim planom za OIE. Projekti vetroelektrana od 475 MV trenutno su u fazi izgradnje i Srbija beleži porast gradnje ovih objekata. Svaki dalji razvoj hidroenergije treba da bude u skladu sa zakonodavstvom EU o životnoj sredini. Srbija je postigla određeni napredak u energetskoj efikasnosti kroz usvajanje podzakonskih akata. Neophodno je da se u domenu sekundarnog zakonodavstva postigne puna usklađenost, posebno sa Direktivom o energetskim performansama. Po pitanjima zaštite od zračenja i o nuklearnoj zaštiti donet je novi Zakon, koje je u skladu sa Konvencijom o nuklearnoj sigurnosti. Srbija je 2018. godine potpisala protokol sa Međunarodnom atomskom energijom.

U narednoj godini, Srbija bi trebala posebno da:

• u potpunosti razdvoji i odradi sertifikovanje Srbijagasa i Jugorogasa, kao i da razvije konkurenciju na tržištu gasa, te da primeni uslove koje je Sekretarijat Energetske zajednice zatražio od izuzeća Gastransa, posebno mere koje povećavaju likvidnost na tržištu gasa;

• u potpunosti implementirati mere reforme povezivanja koje su predviđene u okviru Agende za povezivanje;

• ojača kapacitete ljudskih resursa i promovisanje investicija u energetsku efikasnost, uključujući u to uspostavljanje održivog sistema finansiranja i iniciranje reformi za uvođenje tarifa za električnu energiju, kao i obaveze vezane za klimatske promene i implikacije za socijalnu sigurnost, uz to i izvršiti reformu regulacije cena električne energije.

Poglavlje 27- Životna sredina i klimatske promene

Po pitanju Poglavlja 27, u Izveštaju se navodi da je Srbija postigla određeni nivo pripremljenosti iz domena ovog Poglavlja. Takođe, ističe se da je ostvaren ograničeni napredak po pitanju usklađenosti srpskog sa EU zakonodavstvom. Međutim, prestoji još mnogo posla, pre svega, Zeleni fond Srbije još uvek nije u potpunosti operativan. Sekundarno zakonodavstvo o sufinansiranju je usvojeno, ali ukupni napredak u oblasti finansiranja zaštite životne sredine je veoma nizak. Srbiji je potrebno mnogo više kapaciteta za sprovođenje ovih politika, posebno na lokalnom nivou, kao i da se pojačaju kapaciteti pravosuđa i ekološke inspekcije.

U oblasti kvaliteta vazduha, Srbija ima dobar nivo usklađenosti sa akijem, ali mreža za monitoring treba da bude biti znatno ojačana. U Izveštaju, o kvalitetu vazduha navodi se da je u osam gradova bilo prekomereno zagađenje vazduha i to u: Beogradu, Subotici, Nišu, Pančevu, Užicu, Valjevu, Kraljevu i Kragujevcu. Što se tiče upravljanja otpadom, postoji dobar nivo usklađenosti sa akijem, ali je potrebno razviti dodatne ekonomske instrumente za posebne tokove otpada. Udeo recikliranog otpada u ukupnom upravljanju otpadom ostao je na niskom nivou. Potrebni su veći napori za brže zatvaranje nesanitarnih deponija u Srbiji. Nivo usklađenosti za kvalitet vode je umeren. Neobrađena kanalizacija ostaje glavni izvor zagađenja. Po pitanju oblasti zaštite prirode, posebno u domenu zaštite bilja i životinja i njihovih staništa, zahteva se usklađenost sa EU standardima, a po pitanju lova i sa standardima o zabranjenim sredstvima hvatanje i ubijanje divljih životinja mora biti u potpunosti inkorporirano u sve zakone.

Srbija je postigla određeni nivo pripreme po pitanju oblasti klimatskih promena, ali je implementacija u veoma ranoj fazi. Nacionalna međusektorska strategija o klimatskim promenama, mora biti u skladu sa okvirom EU 2030 za klimatske i energetske politike, ali još uvek nije rešeno njeno usvajanje. Nacionalni komitet za klimatske promene trebao bi učiniti više na integraciji klimatskih aktivnosti u druge sektore. Javne konsultacije o nacrtu Zakona o klimatskim promenama održane su u proleće 2018. godine, dok je usvajanje još uvek u toku.

Tokom naredne godine, Srbiji bi posebno trebalo da:

• ojača svoje administrativne i finansijske kapacitete na svim nivoima vlasti, uključujući u to i kapacitete SEPA – Agencije za zaštitu životne sredine, takođe da obezbedi resurse za Zeleni fond i da unapredi međuinstitucionalnu koordinaciju centralnog i lokalnog nivoa vlasti;

• intenzivira implementaciju i sprovođenje – što bi obuhvatalo da se zatvore nesanitarne deponije, da se uloži više u separaciju i reciklažu otpada, pojača sistem monitoringa kvaliteta vazduha i unapredi upravljanja rečnim slivovima;

• primeni Pariski klimatski sporazum, kroz usvajanje klimatske strategije i zakona, a koji će biti u skladu sa Okvirom klimatske i energetske politike EU, kao i da izradi Nacionalni energetski i klimatski plan.

Stiče se utisak da Srbija u ova dva Poglavlja čini napretke, ali da su oni i dalje daleko od nivoa na kojem bi trebalo da budu. Pred Srbijom je veliki broj obaveza, kako kroz dalje usvajanje neophodnog zakonodavstva, tako još više kroz njegovu implementaciju. Poseban problem sa imlementacijom je na lokalnom nivou, i tu je Srbiji neophodno da razvije ljudske i finansijske kapacitete. Veliki problemi sa otpadom, deponijama, otpadnim vodama, zagađenjem vazduha moraju biti rešavani, kako bi se sačuvala zdrava životna sredina i zdravlje ljudi. Veoma važnu ulogu u daljem razvoju i napretku čine privatni i civilni sektor, koji Srbiji mogu puno da pomognu u ovim poglavljima.

Autor teksta je Nenad Spasojević- Programski direktor Centra za kreiranje politika