Štednja struje i propast sistema

Vlastito domaćinstvo vodim od jeseni 1971. godine. Većina načina štednje mi je vrlo dobro poznata jer se bez štednje nije mogla ostvariti zadovoljavajuća materijalna udobnost ni finansijska sigurnost.

Uvek je bila aktuelna i štednja električne energije tj. struje. U ona vremena koja mnogi sada pokušavaju predstaviti kao loša i problematična uveden je dvotarifni sistem obračuna i naplate utroška struje.

Povlastice su bile poprilične: druga-niža tarifa važila je dva sata u vidnom delu dana, celu noć i ceo vikend. Poveći broj građana prilagođavao je svoje aktivnosti tom rasporedu i to je bila česta tema razgovora.

Intenzivnije korišćenje struje za vreme niže tarife za građane je bio sasvim prihvatljiv vid štednje. U jednom momentu na vlast su došli subjekti koji su smatrali da je elektroenergetski sistem važniji od građana pa su dvotarifni sistem radikalno skresali a to se oseća i sada.

Tako je prikupljena dodatna količina novca, ali sakupljač nije nikada nikome podneo račun kako je trošio.

Sećam se da je velikodušno prihvatio da bude pozornica za promotersko reklamersku sednicu nekog političkog faktora, da je tada postao mezimče politike ali da mu od tada ne ide baš najbolje. Od elektroenergetskog postao je političko preduzeće – ali ničije. Poplava kao prirodna nepogoda, požar kao posledica nestručnog rukovođenja i aljkavog rukovanja opremom doveli su sistem, ako je uopšte funkcionisao kao sistem, do stanja u kome se sada nalazi i do posledica koje se predviđaju i kojima nam se preti.

Pozivi na štednju struje i neophodnost povećanja cena prvo su bili alarmantni da bi se potom prešlo na smirivanje masa govoreći da je to naša sudbina.

Najviše me je impresionirala političarka koja je sa ekrana sa puno ozbiljnosti i strogoće zahtevala štednju i povećanje cene a kako se približavala kraju rečenice usne su joj formirale blago podrugljiv osmeh koji sam ja čitao ovako: Ja sam na izborima osvojila vlast, ne moram da marim za zakone i mogu da radim šta hoću.

Pripremio sam praćku, ako se još jednom tako pojavi na ekranu – ekran će biti pokojni. Svog pulena debelo odgovornog za nastalo stanje elegantno je nagradila premeštanjem iz privrede u politiku – valjda zato što će tu biti upotrebljiviji. Novog rukovodioca sistema još nema – verovatno zato što ne mogu naći nekoga odgovarajuće razorne moći.

Kada je problem bio na vrhuncu, u rešavanje se bio uključio i On ali se povukao. Ima poverenja u Svoj tim. Ko tu od koga šta traži i ko kome šta duguje to ni čarobnjak neće raspetljati.

Posledice ćemo osećati svi zajedno, a na to će nas svakog meseca podsećati račun za struju. U njemu pogledajte tačku 6. Plaćamo naknadu tj. povlasticu za povlašćene.

Autor je penzioner i manje-više uredni platiša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.