Borislav Stefanović je imao punu slobodu da se bori za svoje „leve“ ideje unutar DS, ali nažalost to njemu nije ni bilo u planu, jer je hteo da formira svoju stranku još u momentu kad je prvi put najavio svoj predlog programa. Njegova polazna ideja jeste da DS ima preveliki bagaž i da se ne „isplati“ truditi se regenerisati brend nego je bolje krenuti u nešto novo, a tako nešto je podrazumevalo konstruisanje navodnog programskog sukoba sa njim kao slobodnomislećim levičarem i ostatkom „posrnulog socijaldemokratskog“ DS-a.
Ovde je jako bitno napomenuti da čak i nekim nejasnim obrisima platforme koju sada zastupa Borko Stefanović nigde se ne dovodi u pitanje privatna svojina ili politički pluralizam, tako da je teško reći u čemu se oni razlikuju od ostatka socijaldemokratskog pokreta. Možda je to odrešitiji stav prema MMF-u ili tako nekim simbolima današnjeg vladajućeg neoliberalizma, ali je to takođe legitimna kritika unutar socijaldemokratskih redova, koju zastupaju danas mnoge stranke unutar PES-a poput britanskih liberala ili španskih socijalista.
Takođe, neće biti baš da je tako kako Jovo Bakić kaže da je Borko Stefanović bio samo sitni službenik u činovničkoj mašineriji i da je samo sprovodio Tadićeve instrukcije oko Srba na severu Kosova, NIS-a ili pasoša Miladinu Kovačeviću. On je bio barem član Glavnog odbora i član Predsedništva DS i mogao je da digne i glas protiv svih onih privatizacija, poreskih, bankarskih ili privrednih mera Cvetkovićeve vlade ili reforme pravosuđa protiv kojih se danas jasno ideološki suprotstavlja. Pošto sam ja tek 2013. ušao u DS, može se pogledati da li sam ja recimo kritikovao reformu pravosuđa ili protekciju banaka do 2012. Međutim, pošto je tada ipak uživao podršku Borisa Tadića, kao mladi lav i protivteža Vuku Jeremiću nije bio previše ideološki gadljiv na tadašnju „lihvarsku politiku“ DS-a. Siguran sam je to dobro poznato i Jovu Bakiću.
Zaista mislim da je u pitanju samo želja da se bude knez u svom malom selu, a ne iskreno zalaganje za neke političke ideje. Žao mi je što je odustao od borbe unutar DS i što je tako lako digao ruke od nečega na čemu je stajao toliko dugo. U politici je bitna istrajnost a ne da menjate svoj ukus u zavisnosti od toga šta je trenutno popularno. Do pre šest meseci Siriza je bila sinonim za nadu a danas je za to metafora za promašaj i prevaru građana.
Takođe, ne mislim da je afera sa Bojanom Dimitrijevićem neki navodni razlog za napuštanje stranke, već možda samo neki iskonstruisani povod. Sramota je to što je Bojan Dimitrijević pričao u vezi s Nedićem i stranka je na to reagovala pravovremeno. Niti je bilo kašnjenja, niti je bilo nedoumice. Nikom pri zdravoj pameti u DS-u ne sme pasti na pamet da relativizuje kvislinge i počinjene zločine u Drugom svetskom ratu.
*Autor je internacionalni sekretar Demokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
