Stid i sram zbog najslavnijeg dana

Bili su sa njom i tadašnji saveznici, ali kako reče jedan od vojvoda, ali onih pravih, a ne skupštinskih pretovljenih papaka – „Vojska ide kao oluja. NJoj nije potrebna nikakva komunikacija.“

U pitanju je jedan od najslavnijih dana naše istorije. Dan kada je započet pad tri carstva i kada su se „div junaci“ probili do svojih ognjišta. Jedan od njih je, navodno, mnogo godina kasnije izgovorio samo „nemojte nas zaboraviti“. E pa izvini starino časna koja je peške prešla put koji mnogi ni kolima ne mogu, ali zaboravili smo te. Stid i sram treba da nas bude kada na sto godina najveće pobede, ova naša, ničim izazvana država, koja u svojim temeljima ima vašu krv, nije bila u stanju da organizuje makar neki vojni, pleh orkestar da prođe štraftom i da, možda, sa Kalemegdana zagrme nekada moćni topovi.

Ne starino, zaboravili smo te! Stid i sram treba da nas bude sve, kada ni jednu alineju teksta nisi mogao da pronađeš o div junaku koji je pet godina sedeo u blatu, tukla ga haubica, malarija, kama i kuršum. Stid i sram treba da nas bude kad god nogu spustimo na zemlju kojom su hodale i žene heroji. Niko ni sada, a bogami ni u periodu između dva svetska rata, ne pomene Milunku Savić, Nadeždu Petrović i ostale srpske heroine. Stid i sram i državu i nas. Stid i sram nas sve i državu, kad na „slobodnom“ digitalnom nebu postoji samo snimak kako Englez postavlja venac na spomenik.

Mnogo je bitnije da je dragi nam „Vođa“ odlučio da baš na taj dan smeni vojno rukovodstvo. Mnogo je bitnije da ministar vojni, medicinski fenomen, sa dva cilindra u jednom oku, ima da kaže nešto o vojsci (valjda je čuo nešto o tome dok mu je baba Jula šaputala na uvo). E moja starino. Nismo mi samo tebe zaboravili. Zaboravili smo i za šta si se ti borio. Za zemlju, za bližnje, za nejač koja je ostala kući!

I šta nam osta od Kajmakčalana? Šta nam osta od Dobrog polja? Šta ostade od Crne reke? Kako li sada spavaju Moravci, Drinci, Timočani, tamo na koti 2525? Ostalo nam je, starino, da se ne sećamo. Ali oprosti, čestita starino. Oprosti, jer decu za koju si se ti borio moraju da leče glumci svojim apelima. Oprosti, jer su se taj dan majka i ćerka ubile zbog nemanja. Oprosti, jer pola miliona tvoje srpčadi sada bdije negde u tim carstvima koje si ti na bajonet, karteč i bombu rasterao. Oprosti, jer smo mi takvi kakvi smo. A nažalost starino, možda i nismo bili vredni krvi tvoje i tvojih drugova.

Oprosti, čestita starino!

Autor je generalni sekretar Nove stranke