foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)Predsednik svojih glasača koji se lažno predstavlja predsednikom Republike Srbije a isto tako iz meni (nama) nepoznatih razloga obavlja i posao predsednika Vlade, predsednika Skupštine, ministra poljoprivrede, ekologije, policije, tužioca i sudija i tako dalje i tako bliže.
Kako sve to uspeva u 24 sata iz dana u dan, pitate se vi kao i ja, da pored svega toga još gostuje bar jednom dnevno na nekoj od televizija sa nacionalističkom frekvencijom, ne bi li nam se obratio i otkrio nam geopolitičke i druge istine.
Naravno, uz očekivan deo ispovedni što široki auditorijum hipnotisanih gledalaca željno iščekuje šta predsednik svojih glasača oseća i misli o ovome ili onome, kako neko skviči kad mu uvrću ruku, ili kako već neko ima prava da kad vozi pravom linijom da se te linije drži, bez obzira da li na njoj neko stoji. Kaže, piše u Ustavu, verujte mi, „JA“ sam se na tom spisu zakleo.
E, sad ima tu i istorijskih obraćanja u rekordnom broju kao i neuspelih pokušaja atentata i još neuspešnijih istraga istih, takođe u rekordnom broju. Šta sam u stvari hteo? Pa, krajnje je vreme da neko ozbiljan iz predsednikovog kruga ljudi od poverenja, a uz podršku „nezavisnih“ medija sa nacionalističkom frekvencijom, prikupi sav taj materjal predsednikovih obraćanja iz ovih 12 godina. Da ih sortira po važnosti, na primer: Istorijska obraćanja, Atentati, Uobičajena i ispovedna obraćanja, Ekonomske predikcije i pohvale sopstvenim uspesima, pa da taj materijal pošalje Ginisovoj knjizi rekorda da ga ubeleže i sačuvaju za nova pokolenja, jer može biti da će to biti jedini materjal po kojem će rekorder biti upamćen, bez obzira na sve uspehe koje je postigao od studentskih dana pa do sad.
Ovu inicijativa, odnosno ideju, mogu bez ikakve nadoknade iskoristiti svi koji misle da najboljeg studenta prava, najvećeg graditelja u istoriji Srbije i najvećeg zaštitnika Srba van Srbije još od devedesetih treba i na taj način promovisati i staviti među ostale Ginisove rekordere. Važnije je to za čovečanstvo nego, recimo, rekord u dužini proizvedene kobasice ili već. A sad, dragi čitaoče, ovaj tekst odlazi u potpuno drugom smeru u kojem je možda trebalo i da se kreće sve vreme. No autor je povodljiv, pa ćeš oprostiti. Da bi uticaj prethodno napisanog suzbili, potrebno je da sledeću rečenicu koja je refren Balaševićeve pesme „Neki nov klinci“ otpevušiš.
Pa, hajmo: „Neki novi klinci/Neki novi klinci/Neki novi klinci“. Da, radi se o veličanstvenoj pobuni studenata univerziteta u Novom Sadu, Nišu, Beogradu i Kragujevcu, zasad. Odista, NEKI NOVI KLINCI koje, gle čuda, svi oni koji su do sada namilali o njihovoj nezainteresovanosti i sličnim stvarima ne mogu prepoznati. Sjajni, drugačiji no mi kad smo bili studenti, a ipak isti u svojoj istinoljubivosti, pravdoljubovosti i želji da budu slobodni ljudi. Mladost u svom punom sjaju.
Rekao sam pre dve nedelje u govoru koji sam održao u Novom Sadu mladim ljudima na blokadi raskrsnice kod Železničke stanice, da im se u svoje ime i dela generacije, koji se već 35 godina bori za slobodu, izvinjavam što im ostavljamo ovakvu zemlju i ovakvo društvo koje se davi u korupciji, kriminalu, bestidnosti i neljudskosti. To ipak nije dovoljno.
Znate kako se u matematici kaže „Potreban i dovoljan uslov“. E, pa potrebno je da iza studenata, a po potrebi i ispred kada treba primiti udarce, stanu i svi bivši studenti, cela prosvetna zajednica, SANU, ugledni ljudi iz sveta muzike, teatra, filma, književnosti, sporta, kao i nezavisna udruženja građana, ekološke organizacije. I potrebno je da poštuju volju studenata. Ovo je njihov protest a pobeda će biti i naša. Kad već nismo mi njima ostavili slobodnu zemlju, možda je oni donesu nama. Neće rušiti! Neće kopati! Dosta je bilo!
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
