Štimovanje datuma

Posle, videćemo… U međuvremenu, pravo na lekarsku pomoć imali su samo hitni slučajevi, hronični bolesnici morali su da plaćaju svoju mesečnu terapiju a ostali nisu imali nikakvu opciju, osim privatne prakse, da očuvaju zdravlje.

Obraćali su se zaposleni i njihovi sindikati svim državnim institucijama. I kabinetu predsednika, premijerke, nadležnim ministarstvima. Punih pet meseci i neki dan preko. Čekao se datim. Za to vreme, fabrika je radila, zaposleni, njih 2.500, bili na poslu, samo što to njihov kućni budžet nije prepoznao.

Apsurd ovakve situacije je u činjenici da je većinski vlasnik Krušika upravo država. Ista ona koja tvrdi da, uprkos krizi izazvanoj koronavirusom, ima dovoljno para u budžetu, toliko da može da ih bez selekcije deli svim građanima i posebnim grupama. Samo nema dovoljno za radnike u svojim preduzećima, pa makar ona bila od posebnog značaja, kakav ima namenska industrija.

Još značajniji razlog zbog koga je intervencija, iz budžeta ili kabineta, trebalo da stigne znatno ranije je to što se radi o nekad solidnoj fabrici koja je u teškoće zapala poslednje tri godine, a zbog afere u kojoj su ispod cene proizvodnje, u trgovinu oružjem iz njenih pogona bili umešani najviši državni funkcioneri.

Radnici svedoče da je u poslednjih pet godina posla bilo ali da firma sa kojom su počeli da trguju a ispred koje je posredovao otac tadašnjeg ministarstva policije, nije na vreme plaćala avanse, da su cene bile ispod tržišnih a da su otpisivani brojni troškovi uključujući i visoke iznose prevoza. Bilansi Krušika zbog toga su istanjeni, dugovi porasli, za normalne plate zaposlenih nije preostalo.

I to nije sve. Vlast za sunovrat fabrike krivi „negativnu medijsku kampanju“, uzbunjivač koji je ukazao na korupciju morao je da provede tri meseca u kućnom pritvoru, suspenzija sa posla mu i dalje traje a ni posle dve godine optužnica nije podignuta. Tužilaštvo na pitanja da li je pokrenuta istraga o trgovanju oružjem iza koga stoji vrh države – ne odgovara.