Stižu novi crni rekordi

Tokom cele 2020. godine umrlo je oko 116.000 građana.

I nikoga to ne uznemirava preterano – ni vlast ni građane.

Kada na kraju 2021. saznamo konačan broj umrlih u prethodnih 12 meseci, i kada se zaključi da se radilo o tolikom i tolikom procentualnom povećanju u odnosu na prethodnu, ili prepandemijsku godinu, ili desetogodišnji prosek, većina će to pročitati tek kao zanimljivu činjenicu (fun fact).

Pa opet nemoguće je ne zapitati se kako smo pobogu došli u situaciju da u godini kada smo dobili vakcine, i to među prvima u svetu i to dovoljne količine ispostaviće se brzo ne samo za građane Srbije već i regiona pa i šire, kako je moguće da u takvoj godini izgubimo ovoliki broj ljudi?

Činjenica da je u godini vakcina umrlo više osoba nego pre njih daje krila antivakserima, inače sklonim pojednostavljivanju, izostavljanju podataka, oblikovanju informacija onako kako im ide naruku.

https://www.danas.rs/svet/u-francuskoj-novi-rekordan-broj-od-vise-od-200-000-zarazenih-kovidom-u-jednom-danu/

Dovoljno je ipak samo malo zagrebati ispod površine pa videti da je ovaj crni bilans posledica više faktora.

Kako su već objašnjavali stručnjaci, Srbija trenutno ima preko 120.000 umrlih zato što je nedovoljno građana primilo vakcinu (oko polovine vakcinisane celokupne populacije nije dovoljno za stvaranje jačeg kolektivnog bedema), zatim zato što se vakcinacija rastegla tako da su tokom jeseni bez dobrog dela zaštite ostali oni koji su na početku primili vakcinu, i na kraju zbog činjenice da nikakvih mera nije bilo i da je zaista sve dozvoljeno – od nenošenja maski tamo gde bi morala da se nosi do prepunih sportskih hala i koncerata.

Odavno je jasno da država neće ništa učiniti da se poveća broj vakcinisanih, tako što bi recimo donela jednostavan propis kakav postoji svuda u svetu u vidu propusnica koje važe 24 sata.

Neće se uvoditi ni nove mere a neće se kontrolisati ni postojeće.

Šta god i koliko god glasno govorili Ujedinjeni protiv kovida, lekari iz crvenih zona, kritički nastrojeni mediji, neće biti nikakvih promena.

A posle dve godine pandemijske krize ni građani, u početku prestrašeni pred dnevnim informacijama o broju preminulih a danas oguglali, neće menjati svoje navike.

Biće ih dovoljno u kafanama, na trgovima i kućnim žurkama da od januara možemo da počnemo da brojimo nove crne rekorde i bilanse, i da preko njih olako prelazimo nesvesni da su to naši životi nestali.