Sto dana napredne vlasti u Šapcu

Svetla tačka u januaru je svakako zahuktavanje vakcinacije koja se u Srbiji obavlja, ne znam da li „najboljom vakcinom na svetu“, ali izvesno najskupljom i jedinom dostupnom.

I to je u Srbiji zaista dobra vest.

U Šapcu je situacija nešto drugačija.

Aktuelnije od vakcinacije koja ide tako kako ide je presek rada aktuelne gradske vlasti, tzv. „100 dana“.

Nakon gotovo dvadeset godina na vlast u gradu vratili su se politički naslednici lika i dela „balkanskog kasapina“ oličeni u mutaciji radikala poznatoj kao naprednjaci.

Vratili su se, a kako drugačije, prostom otimačinom i krađom izborne volje građana Šapca i okoline.

Ucenjivali, zastrašivali, kupovali, izgubili pa onda oteli uz pomoć Upravnog i Ustavnog suda koji već duže vreme boluju od iste bolesti, odsustva zakona i morala.

I ovih dana „slave“ sto dana izborne otimačine.

A rezultati?

Ima li ih i kakvi su, možda će neko upitati.

I mi u Šapcu se pitamo isto, jer sve ovo što se desilo za tih sto dana je više zbir diletantskih poteza i kriminalnih aktivnosti nego rezultati vršenja vlasti.

I svakako nije u javnom interesu, čak je potpuno suprotstavljeno opštem dobru.

Nakon 250 miliona dinara plaćene „pobede“, na čelo grada ustoličio se uzurpator funkcije gradonačelnika Aleksandar Pajić.

Vladavinu je započeo slavno, nasilnim zatvaranjem IT centra u čije prostorije je uselio ceo drugi sprat Gradske uprave, koji je potom zaposeo sa svojim „timom“ i u čije krečenje i zlatni spatulat potrošio 10 miliona dinara iz budžeta grada.

Zidove svog zlatnog kabineta okitio je slikom svog imenjaka, potpuno opravdano, jer mu je on državnim novcem i kupio mesto gradonačelnika.

Za tih sto dana, javno i u tajnosti, teklo je otpuštanje po javnim preduzećima i gradskim ustanovama.

Svi oni sposobni, koji nisu preleteli i poklonili se „faraonu“ iz zlatne kancelarije, otpušteni su i zamenjeni kadrovima koji nisu dorasli pozicijama.

Tako smo ovih dana imali situaciju da nova pravnica jednog javnog preduzeća, postavljena na mesto šefa umesto dotadašnjeg pravnika, bude udaljena sa suda na kom je pokušala da zastupa preduzeće, jer nema pravosudni ispit!

O kompetencijama osoba postavljenih na upravljačke funkcije, u v.d. statusu, javnih preduzeća nije vredno trošiti reči.

Drugi veličanstveni uspeh „faraona“ Pajića je ukidanje najveće tekovine demokratije, referenduma o utrošku sredstava prikupljenih od poreza na imovinu.

Tri godine su građani koji plaćaju porez na imovinu referendumom odlučivali kako će i za šta novac od poreza u njihovim mesnim zajednicama biti trošen.

Aleksandar Pajić, „faraon“ iz zlatnog kabineta, to je ukinuo uz opasku da vlast najbolje zna šta je dobro za građane.

Jasno je da demokratija ne odgovara nijednom „faraonu“ pa ni Pajić Aleksandru.

Treći i nažalost najpogubniji „uspeh“ upravo se odvija uzimajući žrtve u životima korisnika Gerontološkog centra, a za to odgovornost snose solidarno Pajić kao komandant gradskog štaba za vanredne situacije, v. d. direktora Zavoda za javno zdravlje izvesni Vujković kao i direktorica Gerontološkog centra Marija Marković.

Njihovom nesposobnošću i nesavesnim postupanjem u Centar je, nakon deset meseci uspešne zaštite od kovida 19 pod rukovodstvom demokratske vlasti i g. Zelenovića, ušla zaraza virusom koji je u istom Centru u Nišu ubio više od 150 korisnika.

Dok se „faraon“ zabavljao biranjem nameštaja i trošenjem novac na sređivanje zlatnog kabineta, njegovi nesposobni saradnici obustavili su mere zaštite Gerontološkog centra koje je sa svojim timom saradnika uspostavio prethodni komandant kriznog štaba Nebojša Zelenović.

Posledice su katastrofalne i daleko od kraja.

Zaraženo je 120 od 166 korisnika, a živote je do danas izgubilo 14 naših starih sugrađana, korisnika centra.

Napredni „faraon“ Pajić umesto da se pozabavi hitnom smenom odgovornih za katastrofu u Gerontološkom centru čije posledice ne možemo sagledati, pogrešno je i netačno izvestio i na taj način obmanuo i predsednika Vučića, koji je 19. januara u izjavi datoj Tanjugu naveo da je obolelih svega 79, a da preminulih nema, iako je do tog dana preminulo 10 osoba.

Za takvo svoje postupanje „komandant“ Pajić trebalo bi da snosi krivičnu odgovornost, ali i da bude smenjen, s obzirom na to da ostavku ne očekujem, jer za to je ipak potrebno imati bar malo morala.

Pokušao je „faraon“ da u naprednjačkom maniru zastrašivanjem ućutka priču o sopstvenoj odgovornosti za smrt u Gerontološkom centru.

U gostovanju na lokalnoj televiziji zbog izveštavanja o katastrofi u Gerontološkom centru napao je i targetirao lokalne Podrinske novine, novinara Ivana Kovačevića i njegovu porodicu, suprugu i kćerku Isidoru, takođe novinarku.

Avaj.

Sto dana napredovanja Šapca je u gradu vidljivo na svakom koraku.

Od lošeg, ili nikakvog funkcionisanja komunalnih usluga, obustave projekata korisnih za građane, pa do partijskog zapošljavanja i namirivanja političkih mešetara iz tabora prezimenjaka Nemanje Pajića, uz čiju podršku se sve navedeno dešava.

Mnogo je nezadovoljnih, među građanima, ali i među naprednjacima, jer su mnogi od njih ostali kratkih rukava u podeli plena, prevareni i ogorčeni na činjenicu da im je doskorašnji Zelenovićev koalicioni partner otkinuo znatan deo kolača.

To će svakako imati posledice na prvim narednim izborima na kojima će šabački „faraon“ Aleksandar Pajić okončati svoju poslednju javnu funkciju.

A onda na đubrište političke istorije, skupa sa svojim imenjakom.

Autor je član Gradskog odbora Demokratske stranke Šabac