Što nije moglo genocidom, može Šmitovom politikom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zaboravimo da mnogi crnogorci koji u datom trenutku nisu ziveli u CG, nisu ni mogli da glasaju na referendumu. Njihov glas je bio vredan – nuli. Jedan nacionalizam zasnovan na fantaziji je pobedio drugi. Toliko.

2. Ti si ekstremno nastrojen vidi se po verbalizmu koji ti je zapaljujući.

3. Andrej Nikolaidis zastupa istu onu politiku koja je dovela do raspada SFRJ, dakle pogubnu, onu koja vodi u međunacionalne sukobe.

4. A pravo na drugacije misljenje? Demokratija?

5. Polako, nema razloga za uzrujanost, dajte neke predloge i primere poštovanja i saradnje medju narodima. Stop ostrašćenosti.

6. A kako to da višenacionalna Belgija, članica EU za divno čudo nije unitarna, nego federacija Flamanaca i Valonaca. Pa zar je to demokratski? Izgleda da jeste. Možda bi za promenu moglo da se nauči nešto od Belgijskog modela i da se dovede belgijski visoki predstavnik a ne stalno iz germanskih jednonacionalnih zemalja. Koji sprovode principe koji možda funkcionišu u jednonacionalnim zemljama.

7. Svaka ti čast.

8. Ovako ja to, neuki, shvatam. Jugu je trebalo rasturiti, jer Srbi, Hrvati, Slovenci, Muslimani… nisu mogli zajedno. U Bosni su to i dokazali. Krvavi rat (ja, jugosloven u krvi, reko bih bratoubilacki). Stvoreni su entiteti da bi ubijanja prestala. E sad, jedan narod, narod koji je najvise stradao, hoce da opet svi budu zajedno??? Zasto?

9. Da su bili stvarno zrtve genocida ne bi ih bilo nikad vise.