Ako hoćemo jako stočarstvo, moramo da očuvamo pašnjake

Pašnjaci su, kažu, osnov za povećanje proizvodnje, jer bi se njihovim maksimalnim korišćenjem u Srbiji umesto sadašnjih 25.000, moglo gajiti 150.000 kvalitetnih tovnih grla.

Na pašnjacima u Mužljanskom ritu kod Zrenjanina u sušnom periodu se mogu napasati samo otporne tovne rase goveda, kao što je angus. Farmer Željko Šesta iz Mužlje očekuje da se bar deo novca od zakupa državnog zemljišta vrati kroz zajednička ulaganja za poboljšanje kvaliteta pašnjaka.

„Pašnjake je potrebno oplemeniti prirodnim đubrivima, ako treba da se pašnjaci zalivaju. Da bismo mi stočari u to uopšte ušli mora da postoji saradnja između nas i države. Država zna da naplati zakup pašnjaka. Jednako hektar oranice, jednako hektar pašnjaka“, navodi Željko Šesta, stočar iz Mužlje.

Da bi sačuvali ekosistem nizije i pašnjake, pokrajina je u severnom Banatu proglasila zaštićenom zonu od oko 5.700 hektara na području Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“.

„Nije bilo kontrole i dosta pašnjaka je uzorano. Da ispravimo te greške, ti pašnjaci su vrlo bitni za stočare. Imamo dosta turista, eko turizam je već počeo da funkcioniše tako da dosta posećenosti imamo“, kaže Šandor Tot, iz Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“.

Zakon kaže da se ne može izvršiti prenamena pašnjaka bez obzira u čijoj je svojini. Korišćenje pašnjaka stočarima obezbeđuje višestruke uštede.

„Bez pašnjaka jeftina proizvodnja i sigurna proizvodnja u tovnom govedarstvu u sistemu krava – tele nije moguće. Jer mi kroz pašnjačko držanje goveda obezbeđujemo uštedu u potrošnji hrane oko 60 odsto“, ističe Čedomir Keco, iz Udruženja „Agroprofit“.

Najbolji primer gde se sad nalazimo kada su u pitanju tovna junad je činjenica da se iz Jugoslavije u svet 1991. godine izvozilo čak 54.000 tona najkvalitetnijeg junećeg mesa, bebi bifa, dok je od toga iz Srbije bilo 34.000 tona. Posle toga se stočni fond u Srbiji uništavao, odnono smanjivao po stopi od dva do tri odsto godišnje. Izvoz bebi bifa se smanjio za 100 puta.

Sad se godišnje izvozi u proseku oko 400 tona. Stočni fond je nestao u Srbiji, a uporedo sa njim su nam nestala i tržišta. Njih su sad zauzeli drugi. Obnova stočnog fonda ide uporedo i sa obnovom sela u Srbiji. Jer, poznato je da bez sela nema ni Srbije. A, prema podacima RZS Srbije 2050. godine sa mape Srbije će nestati 3.000 sela.

Da se sa obnovom sela ide, podatak je da je u selima mladima dodeljeno 3.100 praznih kuća. Tako su sela dobila 13.000 novih stanovnika. Koliko je to najbolja potvrda je činjenica da, recimo, danas opština Crna Trava ima 1.500 stanovnika. Dakle, Srbija je samo za nekoliko godina kupovine praznih kuća u selima dobila 10 novih sela.

Odgajivači tovnih goveda okupljeni u dva udruženja su na sastanku u Lukinom Selu kod Zrenjanina istakli da je zakup pašnjaka za narednu godinu povećan sa 3.500 na 17.000 dinara po hektaru. Očekuju da se uradi analiza stanja sa pašnjacima, kao i sektorska analiza u tovnom govedarstvu pre donošenja nove poljoprivredne Strategije.

A, njena izrada je u toku i to bez konsultacije poljoporivrednika iz Srbije. Ali, i bez struke i nauke iz Srbije. Autori okvirnog koncepta na 100 strana su 24 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Slovenije. Konkrtno po 10 eksperata iz Bosne i Hercegovine, zatim 10 iz Slovenije i samo četiri konsultanta iz Srbije. Dakle, iz Srbije u kojoj ima više desetina hiljada poljoprivrednih stručnjaka nema nijednog autora te buduće strategije koja treba da se usvoji do kraja ove 2024. godine.

Inače prethodna strategija doneta je krajem jula 2014. godine i važila je do kraja jula ove godine. Zbog toga što nova još nije doneta, validnost postojeće je produžena do kraja 2024. godine.

Postojeću strategiju pisalo je 240 domaćih autora. Ona sadrži 145 strana. Oni su predvideli da će se poljoprivreda Srbije od 2014. pa do 2024. godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama po stopi od 6,1 odsto. Umesto razvoja ta strategija je imala više padova nego uzleta. Sad na isteku njen ukupan rast za deset godina bio je oko 1,7 odsto. Za rad takve loše strategije pada, a ne rasta, oni su sebe častili sa 8,2 miliona evra stranih donacija namenjenih za ovaj loše urađeni posao.

Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru je samo 1.200 evra. Nikada do sada ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nije prešla brojku od 5,6 milijardi evra. Tu proizvodnju obavlja 508.365 gazdinstava.

Srbija raspolaže ukupno sa 4.073.703 hektara. Prema podacima RZS postoji 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Od ukupnog broja gazdinstava njih 313.495 se bavi stočarstvom.

Za poslednjih pet godina govedarstvo ima pad za 17,7 odsto, proizvodnja svinja za 30,7 osto u torovima je manje ovaca za 5,4 odsto, koza je manje za 31,5 odsto, živine je manje za pet odsto.
Jedino imamo više košnica za 38 odsto. Ali, sve nisu pune ni meda ni pčela. Broj je povećan kako bi vlasnici dobijali trećinu subvencija za košnice u kojima nema pčela.

Zabraniti preoravanje parcela!

Održavanje pašnjaka je najbolje, gotovo savršeno, tamo gdje postoji ispaša krava i ovaca. Inače, u državi danas, po poslednjem popisu imamo samo 2,25 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca i oko 725.408 krava. To je na najnižem nivou za poslednjih pola veka.

Ali, državna administracija je u potrazi za novcem pa je pre pet, šest godina pašnjake stavila u program zakupa, a zakupci su krenuli da preoravaju te parcele. Iako je morala da u takvim slučajevima interveniše, to nije radila ni poljoprivredna inspekcija. Zašto, to samo oni znaju.

Jer, nije jasno ni koji zakon se primenjuje na pašnjake, iako je na snazi Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 16/92, ili i u nekim drugim.

Prema programu zaštite biodiverziteta, koji proklamuju u EU, stočari Srbije, ima ih oko 313.000, predlažu da se pašnjaci vrate stočarima bez nadoknade i da se stočari obavežu da će održavati ove površine u periodu od 30 godina. Na bazi takvog ugovora sa vlasnikom pašnjaka, što je potrebno jedinstveno rešiti, da farmer ne gubi pravo na zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa ako dobije pašnjak.

Traže da se omogući preseljenje goveda tokom leta u regione gde ima ispaše (brdski uslovi, pored reka…) i da se zabrani prodaja otkosa sa pašnjaka tamo gde je dozvoljeno košenje i da se to odnosi samo na stočare.

Stočari zahevaju da se sačini i registar pašnjaka uz pomoć poljoprivrednih savetodavnih službi i to po sastavu trava (atlas), održivosti, nameni i vodnom režimu. Traži se da ministarstvo poljoprivrede otpočne prave i statusne promene kako bi stočari mogli da nesmetano učestvuju u aranžmanima po kojima dobijaju nadokandu za održavanje i ispašu na pašnjacima. To se radi po ugledu kako se već primenjuje, recimo u Hrvatskoj i Rumuniji.

Zahteva se da Uprava za zemljište obustavi izdavanje u zakup pašnjaka na predlog lokalnih uprava i da raskine sve ugovore koji su nezakonito sklopljeni. Pored toga traži se da se utvrde pravila korišćenja pašnjaka strogo namenski za stočare i prema standardima čuvanja i održivosti biodiverziteta, da nadležne inspekcije obave kontorlu po prijavama stočara i da lokalna uprava i gazdinstva koja zloupotrebljavaju pašnjake za takva nedela odgovaraju.

„Smatramo da je sektor za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede Srbije naša tačka oslonca, uz poljoprivredne savetodavne službe, za koriščenje i čuvanje pašnjačkih površina i da ovaj resor bude suorganizator održavanja stručnog savetovanja o očuvanju i budućnosti korišćenja pašnjaka u Srbiji“, navodi Čedomir Keco, predsednik Udruženja „Agroprofit“ iz Novog Sada.

U ovoj oblasti čeka je visoko kotirana zemlja, dodaje Keco. Mi smo u okviru tovnog govedarstva ostvarili velike rezultate i možemo biti zadovoljni. Trenutno u tovu imamo oko 25.000 goveda, a kada smo počeli 2010. godine imali smo svega 457 grla. Naši stoačri su u međuvrenu naučili kako se gaji tovna rasa, a sada nama predstoji da se izborimo za pašnjake, tačnije da se stočarima omogući da na njima napasaju grla, a ne da ih kose i preoravaju. Srbija je zemlja u kojoj danas po hektaru ima samo 0,3 grla goveda. Druge zemlje na koje se ugledamo imaju najmanje po 2,5 grla goveda po hektaru.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.