Aleksandar Stankov Foto: Privatna arhivaPredsednik najavio ujutru, a već sutradan u tržnim centrima gde su postavljeni vakcinalni punktovi ni policija nije mogla da zadrži građane koji su u redovima čekali da se vakcinišu protiv virusa korona i za to dobiju po 3.000 dinara.
Dobro je da je takvo interesovanje za imunizaciju, ali prethodnih dana, posebno tokom praznika, domovi zdravlja bili su poluprazni iako je u ponudi bilo nekoliko tipova vakcina i nije trebalo zakazivanje.
Niko otišao nije, jer su se okretali prasići i pljeskavice, a sa društvenih mreža je „trendovalo“ sve loše o vakcinama. Od Bila Gejtsa i čipovanja do onog čuvenog „nije dovoljno ispitana“.
Taj paradoks živimo – ljutimo se na čovečanstvo koje je stiglo do Marsa, ali nije bilo spremno za korona virus, za tu nevidljivu česticu koja je ubila milione do sada, a onda kada čovečanstvo u rekordnom roku napravi vakcinu i ponudi rešenje, onda je nećemo jer nije dovoljno ispitana.
I mnogi je nisu hteli. Očigledno nije puno pomoglo ni snimanje predsednikovog ramena u Pukovcu uživo na Pinku, ni brojni apeli lekara, reči stručnjaka, promo-spotovi i slično.
Odvajkada se u Srba svaki strah pobeđuje parama, pa je tako i ovaj od vakcine u trenu nestao kada je ponuđeno 3.000 dinara za bocku. Više ništa nije bilo važno do da legnu pare na račun.
Da je onaj koji je smislio ovu akciju znao da će novac tako probuditi i trgnuti, verovatno čak i brojne antivaksere, možda bi dao manje para. Da li bi i za 500 dinara po vakcini odziv bio isti?
Eto rešenja za teorije zavere. Lako ih je pobediti čim zazvecka novac. Toliko su i one vredne i važne, ali fenomen masovne vakcinacije uz finansijsku pomoć poprilično opisuje i nas same.
Prvo nam kazuje koliko smo kao narod siromašni. To se ne vidi samo iz vakcinacije sa beneficijama, nego i iz prijava za pomoć od po 30+30+50 ili 60 evra, zavisi od (ne)radnog statusa. Iako to suštinski nije pomoć već vraćanje zarađenog novca građanima, koji su pritom i zaduženi, u nekoliko dana prijavilo se više od tri miliona ljudi. Što potvrđuje da tih stotinak evra mnogima baš puno znači u ovoj zemlji ekonomskog tigra i prosperiteta.
Strašnija od siromaštva je možda činjenica da ovde kod nas sve može „za pare“. Drugim rečima, sve je na prodaju pa i verovanja, zdravlje, ideali i na kraju obraz.
Odlično je da je ovog puta novac pobedio dezinformacije i ubrzao vakcinaciju, ali mnogima ne pada teško taj udar na lično dostojanstvo. Posebno onima koji su do juče govorili da neće da se bocnu, pa su pohrlili kada su saznali da će dobiti tri crvene novčanice.
Ključ je upravo u tom ličnom dostojanstvu koje nam, činjenica, manjka. Zato je lako i ovom nakaradnom sistemu, kojeg definišu privilegovani i korupcija, da opstaje i da mu se kraj ne nazire. To je jedna simbioza – sistem proizvodi i generiše takve među nama, a oni ga održavaju.
„A on poneo samo 200 grama kafe lekaru“, čuje se iz nečijih usta kao loša stvar ovih dana. Loša ne zato što je uopšte poneo i tih 200 grama, nego što je cena mita danas, valjda, mnogo viša. Srazmerna urušenom moralu u populaciji.
Dok nam dostojanstvo manjka biće onih koji se raduju „paketima socijalne pomoći“ pred izbore, kako se to uvijeno kaže, a u stvari su opet neka vrsta mita kojim se kupuju glasovi najsiromašnijih. Nema ličnog dostojanstva, pa ima traženja veze za sve i svašta, čak i za zaobilaženje reda u pekari. Da ne pričamo o razvoženju autobusima na mitinge uz sendvič i flašicu vode.
Možemo ovako do sutra. Suština je da će vakcina uz 3.000 dinara ili bez njih definitivno ojačati naš imuni sistem, ali postoji li neki lek koji će ojačati karakter ovog društva?
Autor je novinar iz Niša
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
