Strah i drhtanje „Ace Srbina“: Lični stav Slobodana Divjaka

Dakle, ako hoćete da i dalje predsednikujem, onda – pozvao je on sve svoje simpatizere – glasajte u što većem broju za SNS.

Nije ovde poenta u tome što je on ovakvim pristupom, svestan osetnog opadanja rejtinga moralno degradiranog SNS-a, praktično parlamentarne izbore prekvalifikovao u predsedničke, kršeći po ko zna koji put na najgrublji način ustav, niti je poenta u tome što je po ko zna koji put izgovorio neistinu – jer je onima koji su odavno pročitali njegove manipulativne mehanizme posve jasno da on ostavku, ma kakav ishod izbora bio, neće dati jer je reč o diktatoru vođenom neutaživom, hipernarcisoidnom žudnjom za vlašću kojem će tek kroz koju godinu isteći redovni mandat.

Jedini razlog zbog kojeg je naš Autokrata ove izbore, šekspirovskim jezikom rečeno, povezao sa dilemom: biti ili ne biti – pitanje je sad, leži u njegovom paničnom strahu od poraza SNS na predstojećim parlamentarnim izborima, jer bi u tom bi u tom slučaju njegova apsolutistička vladavina dobila manje-više simbolički značaj.

Naravno, on onako „skroman“ i „empatičan“ kakav je, potrudio se da svojoj glasačkoj mašini objasni da se ono „biti ili ne biti“ ne odnosi na njega već na Srbiju jer bez njega nema Srbije, one ponosne, uspravne, ekonomski gotovo najbogatije u Evropi; bez njega navodno Srbija nema budućnosti; nizao je ove brutalne neistine ne trepnuvši, uprkos neumoljivim empirijskim i statističkim činjenicama da je njegova pogubna, amaterska, manipulativna, samoljubiva, antipatriotska politika, spremna da žrtvuje sve osim vlastite moći i vlasti, dovela Srbiju u najteži položaj u čitavoj njenoj dosadašnjoj modernoj istoriji – na sam rub ambisa iz kojeg nema povratka.

Njegova Srbija postala je Srbija gladi, depersonalizovanog čopora neukih, nesposobnih, amoralnih rukovodećih kadrova koji se enormno bogate zahvaljujući sprezi sa mafijaškim krugovima; Srbija najvećeg mogućeg dužničkog i neokolonijalnog ropstva, slomljene kičme i izgubljenog dostojanstva, varvarskog nasilja svakojake vrste, za koju po svoj prilici važi ona izreka: svaka država ima svoju mafiju; samo srpska mafija ima svoju državu.

Naravno, tokom same kampanje Vučić će, pored uobičajenog najvulgarnijeg anatemisanja opozicije, gromoglasno isticati da neće prihvatiti tzv. Nemačko-francuski plan, posebno ne onaj član po kojem se Srbija obavezuje da neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, među koje spadaju i UN, što bi Kosovu omogućilo sticanje međunarodnog državnog subjektiviteta; da neće pristati na predloženu koncepciju ZSO, da će očuvati teritorijalnu celovitost Srbije sa Kosovom kao njenim delom, da će osigurati miran i bezbedan život Srba na Kosovu jer je svestan da bi bez takvih uveravanja izbori bili izgubljeni.

S obzirom na to da je Vučić do sada dao sve što je od njega traženo da da u vezi sa Kosovom, mada je sve to prethodno odlučno odbijao, samo krajnje naivni mogu poverovati u Vučićevo busanje u prsa povodom kosovskog pitanja. Sasvim je izvesno da će Vučić, posle izbora, ako SNS pobedi, izokrenuti retoriku i ponizno predati Kosovo, tj. ispuniti sve zahteve iz Nemačko-francuskog plana zarad vlastitog ostanka na vlasti.

Opozicija ima sasvim realne izglede da dobije i parlamentarne izbore, ali samo pod jednim uslovom: da tzv. suverenističke stranke pođu putem stranke Miloša Jovanovića (novi DSS) koji je najavio da će posle izbora, ukoliko celokupna opozicija bude imala većinu, stupiti ne u programsku već u tehničku koaliciju sa koalicijom Srbija protiv nasilja u cilju uspostavljanja prelazne vlade čiji bi isključivi cilj bio stvaranje regularnih uslova za nove izbore (promena izbornog zakona, ukidanje medijskog mraka i profesionalizacija medija, novi način izbora REM-a i slično) u dogovorenom vremenskom roku.

Posle toga bi usledili novi regularni izbori na kojima bi različite stranke i koalicije mogle da iznose svoje vlastite programe u ravnopravnoj borbi za vlast. Ukoliko neke suverenističke stranke tako ne postupe i uđu u savez sa Vučićem, na njima će ostati neizbrisiv žig sramote, jer će zajedno sa našim tragikomičnim faraonom prodati ono što sada nazivaju „svetom srpskom zemljom“, čime će pokazati da su samo patetični frazeri kojima je u suštini jedino stalo do vlasti.

Ne sumnjam da su naši građani već dovoljno postali zreli i samosvesni i da će masovno izaći na izbore jer je to jedina garancija za anuliranje dosadašnjih marifetluka vlasti. Uz ovo, valja reći da je za pohvalu kampanja potpisnika ProGlasa čija je namera da animira građane da izađu na izbore.

Autor je pisac i prevodilac brojnih filozofskih knjiga

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.