Strah i prezir u Beogradu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odlican tekst. Nase pamcenje je prekratko.

2. Bolesno. Srbe niko nije silovao, mučio, ubijao… Svaki rat je prljav a ovi na našim prostorima posebno. Nema nevinih, sve strane su činile zločine. Nikad neću razumeti ljude koji samo pljuju po svojima a zaboravlju drugu stranu. Ne opravdavam ničije žločine.

   1. A zašto bi govor o zločinima koje su počinili „svoji“ bio pljuvanje? Vi tvrdite da nikada nećete razumeti šta zaista znači govor o zločinima svoje strane.. Pokajanje nije kada se pokaju „oni drugi“, a mi se pravimo ludi. Izjednačavanje svih zločina, prisilna ravnoteža zločina, sama je zločin. „Sve su strane činile zločine“ – zato nikom ništa? Jeste li to hteli da kažete?

   2. Opravdavaš, brajko, jer ne želiš da pogledaš istini u oči. Pa šta smo sve ovo vreme posle tog prokletog građanskog rata radili nego samo osuđivali tuđe zločine? A, onda na najmanju naznaku naših zločina prema drugima odmah horski graknemo k’o vrane. Da ne ulazim u nabrajanje zločina, zar nije dovoljna ta hladnjača (da je samo jedna) sa leševima ‘nekih drugih’? Zašto smo se tako začaurili? Pokrenimo se. Otvorimo oči i um.

3. Prvi zlocin bio je nasilna mobilizacija gradjana da idu u rat i ubijaju ljude zarad beogradske elite koja naravno nije isla u rat. Niko to nije spomenuo od petog oktobra, ni sve one koji su izbegli iz svojih domova u Srbiji da bi presli granicu i otisli odavde da ne bi okrvavili ruke. To su pravi junaci, s obzirom kakva je bila situacija, omrazeni od zaludelih komsija i rodjaka. I niko nije pozvan na odgovornost za to, ni za ‘dobrovoljce’ koji su ginuli za iluzije poremecenih elita.

4. Sjajan tekst. Jednostavno- sve to je Beograd u ovih zadnjih 30 godina srama..

5. „Beograd je bio kukavica“
   *
   * Vojvodino moja mila, ajmo mi polako.
   *

6. Po jednom od Krstićevih navoda iz kojih, s nebeskih visina, izvodi poražavajuću moralnu osudu Beograda i beograđana, Sarajevo je tokom svih godina rata bilo na meti krvoločnih i neiživljenih (srpskih) artiljeraca i snajperista. Sam po sebi taj navod ne mora biti pogrešan ali su pogrešni zaključci koje Krstić iz njega izvodi. Iz navoda da je Sarajevo „bilo na meti“ tih artiljeraca i snajperista ne sledi naime da su ti artiljerci i snjperisti bedtijlno rušili i ubijali, a pogotvo da to nikog u Beogradu nije tangiralo. Po prvobitnoj haškoj optužnici u Sarajevu je bilo nekih 40 granatiranja i 40 snajperisanja. Pola od toga je otpalo već na pripremnom ročištu, da bi se na kraju svelo na četvrtinu. Da i ne pominjem nekakve Ševe, Ganiće i sl. Zato niko, pa ni Krtsić, nije mogao da dokaže da ih je bilo više, čak i da ih je bilo, i zato se pitam čemu ovo pravno irelevantno postfestum svedočenje. Jer Krstić nam svesno ili nesvesno insinuira nešto što čak ni Hag nije pokušao da nam insinuira. Sve naše ratove započeli su zapravo prepotentni ništaci a la Krstić.

   1. Ko li ti dade to ime?

7. Mladi covece, Beograd nije, kako posprdno kazete, bezbrižno šenlučio na antiratnom koncertu i pevao: „Mir, brate, mir“.
   Konkretno na tom koncertu ljudi koji su bili prisutni su bili ocajni, istinski ocajni, zbog svega sto se desava. Ostatak vaseg teksta necu ni da komentarisem…

8. Толико олако изречених теза без икаквог основа натјерало ме је да дам коментар на ваш лични став.Изрећи да Београд зна само за своју задњицу и да дјеца Београда не знају шта је страх је толико претенциозно и олако изречено ваљда занесеношчу да би импресионирао уредника Данаса и саму читалачку публику истог, чији сам и сам вјерни пратилац и поштовалац.Рећи да Београд није деведестих суосјећао са свим страдањима у његовом окружењу је доиста неозбиљно јер и сам је толико страдао својим чињењем или не чињењем у страшним догађањима деведесетих година у бившој нам заједничкој држави.Платио је и платили су Београђани високу цијену рата који је био пред њиховим двориштем кроз подршку српског становништва које је учествовало директно или индиректно у ратовима и био исто тако жртва истих страдања. Прихватио је Београд и Србија више избјеглица него све бивше републике заједно како Срба тако и других народа и народности бивше Југославије.Трпили су Београђани под санкцијама као и остатак Србије гдје је аутор у старту поставио Београд на пиједестал срама занемарујући да Београд није цијела Србија и да је цијела држава трпила због подршке својим суграђанима заједничке им државе која је се у крви распадала. Каже Крстић како су Београђани мирно гледали како се гранатирају Вуковар и Дубровник а не жели или заборавља протесте по Београду због тих истих догађаја и изгледа да он у ствари фасцинантно намјерно или не  заборавља  https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Антиратни_протести_у_Београду_1991—1992. Морам овде и да споменем мартовске демонстрације 91  https://sr.m.wikipedia.org/sr/Демонстрације_у_Београду_1991. само пар дана након редарствене интервенције на Плитвицама које су биле усмјерене ка слободи, демократији и другачијем приступу распаду нам заједничке државе и директно су биле усмјерене на рушење постојећег система власти Слободана Милошевића. Слични протести су били још једино у Сарајеву 92 када се позивало на мир док су други центри или позивали на одцјепљење од матице и на мржњу против вечинског српског становништва у тадашњој Југославији и гдје се наравно није шутјело него се гласно позивало сво вријеме ратова деведесетих на борбу против Срба и Србије као носилаца Југословенства.Рећи како су се у хиперинфлацији безбрижно славе славиле и кајле носиле док је Сарајево било без основних животних потрепштина а не речи да су у истом том Сарајеву и Срби њих на цијелој општини тада 150.000 били жртве истог тог лудила као и већина Београђана која није имала основне услове за живот је опет вјерујем његово неискуство или младост јел не знам да у хиперинфлацији може да се добро живи и да је то опет жртва на коју су Србија и Београђани пристали подржавајући своје сународнике у бившим републикама.Свјесно или не спомиње Маркале https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Масакри_на_Маркалама које су тако контроверзан догађај сам по себи гдје су својим животима платили грађани Сарајева и да млади Београђани који воле да скокну до истог данас и не знају за то. Ја вас питам  зашто би они и били одговорни за исти тај догађај и да знају, јер тих дана погинути у Сарајеву није била нека вијест а чисто сумњам да их је то баш у њиховој доби и свакодневној неимаштини у којој су и сами живјели и занимало.Знали су само да се тамо преко гине и да сви гину. Каже да су се Београђани брчкали по адама , базенима и Будвама, испијали кафе док се је догађала Сребреница а потом и силна страдања на Косову као да су сви грађани Београда и опет намјерно кажем Србије командно одговорни и плански све радили , да и сами опет нису осјетили послиједице истих тих догађања и били жртве својих поступака јер за име бога одабрали су једну страну поготово по питању Косова и Метохије а за Сребреницу нису знали ни у политичком врху Републике Српске осим командног војног врха који и јесте највише одговоран за тај злочин а камоли један просјећни грађанин.По Крстићевом грађани су требали да изађу на улице и предупреде нешто за шта нису ни знали да се догађа као и да широко подрже Албанске терористе и сепаратисте https://en.m.wikipedia.org/wiki/Kosovo_Liberation_Army . На нашу заједничку жалост многи су се злочини догодили деведестих на просторима бивше Југославије и тако олако са великом дозом ироније прозивати Београд и Београђане за сва та страдања је неумјесно јер је доказано Београд највише дизао и прије и послије глас против рата и свих страдања, пружао руку помирења ка свима и отворено све прихвата и дан данас јер у њему модгу да дјелују сви из региона за разлику од других центара гдје било ко може да одлучује ко може а ко не проћи и доћи у те градове.На крају не рећи како је Београд град који је највише страдао у 20 вијеку као и пре тога http://www.politika.rs//articles/details/352561 и да Београђани најбоље знају шта знаћи страдати на нашу жалост и ко зна колико ће још бити таквих страдања надајући се да се више никада неће десити како у Београду тако и у нашем окружењу и да овај народ и народи не трпе више сва та силна страдања и зла која се свако мало окоме на њих.На крају желим рећи да се увијек може и мора чинити више да би се очувао мир и разум међу људима и да је се сигурно могло више и у самом Београду деведесетих али рећи да је Београдска чаршија фасцинатно заборавна узећу као новинарски сензационализам или лични бијес Крстића на све оно што он јесте или није лично учинио да би се осјећао бољим Београђанином деведесетих јер је био и сувише млад да би запамтио како је патио његов град тих година јер шта дијете зна шта је сто кила.

   1. “ … или није лично учинио да би се осјећао бољим Београђанином деведесетих …“ Malo smo se zaneli ovde, je’l da? G. Krstic se devedesetih igrao ringe-ringe-raja u nekoj predskolskog ustanovi, … a od gornjih pisanija i dubioznih stavova je sebi napravio karijeru kada je shvatio da je to neko van Srbije voljan dobro da plati. Obican Trol, vise vredan smeha nego prostora u Danasu i nasih komentara …

   2. Nisi ti, sa sve cirilicom, ni b od Beogradjanina, a promasio si i novine. Niko od prave „citalacke publike Danasa“ nikada ne bi ovo napisao a ni potpisao…

      1. Још да додам шта подразумијевате под правом читалачком публиком Данаса.Јесу ли то сви они који мисле као ви или молим појашњење.Онда још једном прочитајте и погледајте линкове које сам дао на увид шта сам то слагао и не дај боже хулио и позивао на мржњу.А ја своје потписујем и не кријем се по обалама било којега града. Још видим да би требао ја бити другачији зато што пишем Ћирилицом и нисам знао да је гријех читати Данас ако пишешм Ћирилицом јел очигледно се онда не разумијемо.Нити сам понављам Београђанин са великим Б. Лијеп поздрав са погрешне обале…

   3. Nisi ti, sa sve cirilicom, ni b od Beogradjanina, a promasio si i novine. Niko od prave „citalacke publike Danasa“ nikada ne bi ovo napisao a ni potpisao..

9. Ispodprosecno nvokursadzijsko-drugosrbijansko-autosovinisticko mantranje. Ipak je bolje objaviljivati etablirane i iskusne profesionalce koji su vec decenijama na sceni nego ovakve pocetnike, neoriginalne prepisivace.

10. Predivan i veoma hrabar tekst. Savršen primer sume obrazovanja, opažanja i saznanja da su reči zaista moć. Neka je u Beogradu trideset mladih ljudi koji razmišljaju slično Nikoli, moje srce je mirno – budućnost će imati i mudre stanovnike. Veliki gospodin, Bogdan Bogdanović, sa setom je u poznim godinama shvatio da je deprimirajuće malo njegovih (i mojih, i verovatno Nikolinih) sugrađana koji su bili dovoljno ljudi da se bune protiv rata i prljanja svojih duša bezumnim masakrima; ako ima nečega posle smrti, sigurna sam da se g-din Bogdanović sada smeši.

11. Postovani Krsticu potpisujem Vam svaku rec. Kada sam procitala komentare ne zelim da komentarisem. Komentari su potvrdili da Beogradjanin ne znaci nista. To je obicna primitivna, zlurada seljana. Uvek lazno promovisana u neki svet iznad ostatka naroda u Srbiji. Sto je velika neistina. Promene 2000. su krenule iz ostatka Srbije a ne iz Beograda. Lazna beogradska „gospoda“ je uvek uzivala u privilegijama. Nije bez razloga nastala poslovica „Trepca radi Beograd se gradi“. Beogradjani su bili uvek privilegovani i zasticeni. I nisu marili ni za koga a najmanje za ljude koji su stradali zbog nase megalomanstine. Svi su od nas pobegli i spasili su se prostakluka, primitivizma i dr. gluposti. I , napreduju uspesno. A mi smo dobili sto smo zasluzili predsednika, sliku i priliku srpske vecine. Zasluzeno srljamo u propast. Mada i sama (nezasluzeno) placam cenu nase gluposti TADUJEM SE NASOJ PROPASTI. BOLJE NE ZASLUZUJEMO. UZIVAJTE BEOGRADJANI U SVOM SLEPILU I PROSTAKLUKU.