Strah je senka svakog tiranina, pa i Vučića

Ta praksa proizvodi strukturno i sistemsko nasilje, koje za posledicu ima politički teror i faktičko ćutanje jednog društva, jedne zajednice, jednog naroda kolonizovanog jednim kompradorskim režimom. Kreator takve prakse sada oseća strah. Strah je senka svakog tiranina. Normalno je da oseća strah. Svako bi, da je na njegovom mestu.

Iako u maniru najgorih autoritarnih režima neprestano proizvodi i reprodukuje sliku „unutrašnjeg neprijatelja“, medijska manipulacija i otvorene laži postaju ovih dana markeri ulaska u poslednju fazu degeneracije najgore vlasti u istoriji Srbije. U toj fabrici laži režim je proizveo i jednu veliku istinu: da su SP Dveri njegov najveći protivnik.

Kao personifikacija otpora režimu, predsednik SP Dveri Boško Obradović izložen je ovih dana sistematskom napadu iz svih pravaca Vučićeve klijentelističke medijske nomenklature. Sinhronizovani atak, medijskih monopola Pinka, Informera ali i zloupotrebe nacionalnog servisa RTS-a u svrhu napada na predsednika SP DVERI – svedoči o strahu režima. Strahu od nadolazeće istine. Javna proskripcija političkih neistomišljenika i iscrtavanje mete kao pripreme za fizičku likvidaciju – uvek su bile znak kraja izopačenih poredaka. Boško Obradović je meta zbog svega što danas simbolizuje.

A to je Srbija koja se budi, to je narod koji se oslobađa straha, a strah je sada prešao na stranu režima. Zbog odlučnog stava da se do kraja ogoli nedemokratska priroda vlasti bojkotom i potpunom delegitimacijom Vučićevog nenormalnog sistema, zbog demaskiranja korupcije u sistemu visokog obrazovanja, dokazivanja eklatantnog kršenja Ustava i zakona, zbog borbe za odbranu autonomije univerziteta, zbog odbrane porodičnih vrednosti, Srbije vredne, poštene i napaćene, smeta predsednik SP Dveri.

Predstavnici vlasti koja preporukom Vlade nalaže svojim funkcionerima da poštuju antikorupcijske zakone, vlasti čiji su gradonačelnici osuđeni nasilnici, optužene siledžije i palikuće novinara, vlasti čiji državni sekretari imaju veze sa podzemljem a ministri lažne fakultetske diplome i plagirane doktorate, službenici takve vlasti su na komandu Vladaoca skočili da od tviter objave Boška Obradovića zaštite Dragana J. Vučićevića, srpskog medijskog mogula, čoveka čija je uređivačka politika simbol nakaznosti medijskog mraka i simbol gebelsovske medijske kanalizacije koja lobotomizira i guši Srbiju.

Hajka na predsednika SP Dveri i predsedavajućeg Saveza za Srbiju koja je počela, nije prva. Ova najnovija potera otpočela je prekjučerašnjim pominjanjem SP Dveri i predsednika Boška Obradovića van ikakvog konteksta u njujorškom obraćanju novinarima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zagonetna i naizgled nemotivisana izjava da Dveri više ne postoje, a da Boško Obradović „nije Dveri“ pitijski se ostvaruje samo dan kasnije. Zlehudi mehanizam crtanja mete opozicionom lideru u Srbiji uvek ima isti tok.

Kreće od neprikosnovenog autoriteta sveznajućeg i omnipotentnog predsednika SNS i predsednika države, igru horski preuzimaju partijske falange i funkcioneri a potom u doboše kreću da udaraju urednici i vlasnici plaćenih ili zarobljenih srpskih medija. Vučićev mehanizam medijskog odstrela političkih protivnika stvoren je i franšiziran još u Miloševićevom ministarstvu informisanja.

Proskribovanje političkog protivnika kroz projekciju sopstvenih nedela i sopstvenog nemorala a potom, poziv da se i njegov linč u javnosti opravda je mašinerija koju su koristili svi tiranski režimi od Rima do danas.

NJujorški poziv na ukidanje SP Dveri i medijski linč njegovog predsednika ostvaruje se u potpunosti jer je istoga dana kada je krenuo napad na predsednika SP Dveri Boška Obradovića otkrivena i drska pljačka imovine SP Dveri od strane očito vrbovanih visokih funkcionera Dveri Slobodana Dimovića i Dragana Manića, koja je dugo planirana i perfidno izvedena gotovo istovremeno sa poslednjim napadom na predsednika SP Dveri. Ovim je ostvarena i druga zagonetna izjava o tome da su „Dveri ukinute“ .

Napad na Boška Obradovića predstavlja ponavljanje opisane a utabane matrice. Tvit objava u kojoj se na buduću odgovornost poziva urednik režimskog glasila, koje je nebrojeno puta ponovilo laži o opozicionim liderima, širilo paniku i histerijom vladalo javnim mnenjem, povod je bila za orkestrirani napad iz svih partijskih i medijskih oružja sa već stereotipnim etiketama o nasilju nad ženama, fašistima i ostalim lažima iz već viđenog SNS arsenala.

Meta režima ponovo su SP Dveri i njegov predsednik Boško Obradović zbog svega što simbolizuju. A centar te mete je sve ono što Vladaoca boli. I bojkot izbora, i borba protiv secesije KiM, i borba protiv korupcije u visokom obrazovanju i lažnih ministarskih doktorata ali i lažne fakultetske diplome drugog čoveka u državi, i borba protiv promocije homoseksualizma i protiv svega što je paralisalo Srbiju i preti da ostvari obećanje Vladaoca,“da će promeniti svest Srba.“

Isuviše je srpska istorija skupa da bismo olako uzimali ove pretnje. Međutim, Dveri se ne boje. Gledamo poslednje činove ove žalosne operetske izvedbe najsramotnije vlasti u istorije Srbije. Dveri dolaze. Svi to znaju.

A tiranstvu stati nogom za vrat, naša je dužnost najpreča.

Autorka je profesorka, potpredsednica Dveri