Strah od zagađenja uzdrmao veru u vođu

Događaji vezani za projekat Jadar su ozbiljno uplašili većinu građana, a posebno ljude u Podrinju, kojima bi rudnik došao pred kuće i na imanja. Strah od gubitka zemlje i njenog zagađenja, uzdrmao je veru u vođu.

Mnogi su se pokolebali i počeli da sebi postavljaju pitanja o ulozi onoga kome bezrezervno veruju. Sveznajuće biće je posebno dobro informisano kad mu je rejting u pitanju i na svaku promenu koja nije uzlazna, odmah reaguje.

Reagovao je i ovoga puta na način svojstven njemu, sa dubokim uverenjem da će to što je osmislio i prezentovao dati pozitivne rezultate. Trebalo je da umiri uznemirene, odagna sumnju kod sumnjičavih, osokoli obeshrabrene i obraduje poklonima obespravljene.

Zbog toga je došao da im pokaže kako je on „običan“.

To je veoma važno ljudima sa autoritarnom svešću jer oni vođu doživljavaju kao biće sa nadnaravnim sposobnostima, kome uspeva da uradi i sprovede u delo ono što većina nije u mogućnosti ni da sanja.

U kriznim situacijama kad se aktivira prirodni nagon za opstankom, lik vođe se transponuje u zaštitnika i spasioca. Vučić to zna i tako se i postavio.

Kasarna, palačinke, kuvanje džema, igranje košarke i „ozbiljan“ razgovor sa direktorom korporacije, koja se doživljava kao veliko zlo, trebalo je da pokažu da je on tu, među njima, bezbrižan i istovremeno spreman da ih brani.

Sastanak koji je upriličio sa direktorom Rio Tinta u Ljuboviji, šezdesetak kilometara udaljenoj od Loznice, trebalo je da svedoči o njegovoj spremnosti da ozbiljno pripreti osobi koja rukovodi tako moćnom korporacijom, na „neutralnom terenu“ među ljudima koji nisu direktno ugroženi rudnikom.

Za to vreme su aktivisti iz Ne damo Jadar i čelnici nekih opozicionih partija sa čuđenjem i zgražavanjem komentarisali Vučićevu „turneju“, nazivajući je putujućim cirkusom, pominjući da je falila samo žena sa bradom i mečka Božana.

Nije jasno kome su se obraćali. Da li su tim prizemljeno podsmešljivim tonom mislili da će nekome ukazati na činjenicu da je Vučić beskrupulozan čovek, bez integriteta, koji ne oseća zazor od svojih postupaka?

On se tako decenijama ponaša, i svako, ko i na kratko razmišlja o njemu, odavno je uočio kako je njegova ličnost sklopljena.

Umesto praznih priča i Đilasove konstatacije da treba da podnese ostavku, možda bi, društveno i politički bilo delotvornije da su preduzeli neke akcije na „terenu“.

Možda je neko od manje eksponiranih aktivista iz LJubovije ili okoline mogao da postavi pitanje direktoru Rio Tinta kako je tako siguran da će tehnološke procedure oko prerade jadarita, biti bezbedne, kad se ova kompanija do sada nije bavila rudarenjem litijuma.

Mogao je neko da mu pročita zaključke iz studije SANU o brojnim opasnostima koje bi takav projekat prouzrokovao.

Moglo je da se predsedniku predoči njegov odgovor od pre tri godine, upućen aktivistima Ne damo Jadar, u kome je naglasio da on nije nadležan za pitanja vezana za eksploataciju ruda.

Na putu kojim je Vučić prolazio mogli su da budu istaknuti baneri i plakati sa porukama da se u dolini Jadra neće kopati.

Mogao je i morao je da se iskaže otpor Vučićevom nezaustavljivom lobiranju za rudnik u najplodnijem i najlepšem delu Srbije. Od protesta u Beogradu prošlo je više od mesec dana. Nije tada cela Srbija ustala, kako navode neki od aktivista.

Ustao je jedan deo, koji je sada stao.

Ako smo se pomirili sa postojećim stanjem i mislimo apstraktno i pretežno iracionalno, da nećemo dozvoliti to što se planira, treba da se prisetimo šta nam se sve u skorijoj prošlosti događalo, dok smo bili odlučni da to ne sme da se dozvoli.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.