Strah SNS-a od predstojećih izbora

Da li će Vučić dati svoju zemlju strancima u zamenu za neograničenu i dugoročnu vlast?

Dokle je spreman da ide, ako vidimo da menja Zakon o vodama kojim se omogućavaju razne zloupotrebe, ako je već krenuo u predizbornu kampanju, pokrenuo ponovo svoj putujući cirkus i održao skup u Nišu i Novom Sadu, ako njegove perjanice, ovaj put u liku Aleksandra Vulina, govore o saradnicima Srbije na svim stranama sveta, od Kine preko Rusije do Evropske unije?

Da li je u takvoj tržišnoj utakmici konkurentna srpska opozicija? Šta je ono što stranci mogu videti kao interes u saradnji sa opozicijom, ako to nisu ljudska prava i slobode, ako to nije demokratija?

Mi smo spremni na borbu za demokratiju, vraćanje Srbije na mapu uređenih, pravnih i demokratskih zemalja, dok s druge strane vlast nudi naše banje, reke, rude i druga prirodna bogatstva.

Mi se borimo za fer i poštene izbore, pregovaramo, reklo bi se i sa crnim đavolom, očekujemo podršku i konkretnu pomoć evroparlamentaraca, ali ne mogu a da se ne zapitam da li će ona doći i da li i oni kao i predstavnici vlasti imaju isti cilj – vratiti nekako opoziciju u skupštinu, napraviti privid demokratije u srpskom parlamentu, a samim tim i u društvu, a suštinski ništa ne promeniti.

Vlast se ne menja, opozicija se mora zadovoljiti jer ne mogu se izbori večito bojkotovati, stranci rade i dalje neometano, a strani pregovarači mogu da odahnu i na svojoj listi obeleže – Srbija check.

Da su se Vučić i SNS i pored svega što je na njihovoj strani uplašili predstojećih izbora, najbolje govori ovako rano započeta kampanja i postavljanje Ane Brnabić na čelo beogradskog SNS odbora kao tampon zone među beogradskim SNS frakcijama.

U ovakvim uslovima ohrabruje da srpska opozicija uspeva da se konsoliduje i kaže otvoreno ono što smo mi u Dverima rekli odmah posle prošlih izbora, a to je da nema čarobnog štapića, da se strane reakcije ne mogu čekati kao svemoguće rešenje, već da se uz njihov pritisak i svest ove vlasti da se zaigrala na prošlim izborima pa ostala bez opozicije, može tražiti nekakvo prelazno rešenje.

Rešenje koje treba da vodi u prevremene izbore i to na svim nivoima i pregovore da se do uslova za fer i poštene izbore dođe.

Sada, kako se izbori približavaju, vlast uzmiče i gleda da sve odgodi dokle god je moguće i preostalo vreme od nekoliko meseci utroši ostavljajući privid napretka.

Narodno nezadovoljstvo je ogromno, svesni su ga i vlastodršci i stranci i ne treba se zavaravati da će ga bilo ko utišati davanjem nekakvih beznačajnih ustupaka, jer izbori imaju smisla ako su uslovi jednaki za sve. U suprotnom su farsa, a to smo već prošle godine imali.

Autorka je članica Predsedništva Dveri i članica pregovaračkog tima Dveri u dijalogu vlasti i opozicije