Nedelju i kusur dana posle napada u Parizu čini se da su teroristi postigli svoj cilj. Ako je glavni cilj terorista, po definiciji, širenje straha i panike, nema sumnje da su regruti Islamske države u tome uspeli. Uvode se kontrole na granicama, u Francuskoj vanredno stanje, otkazuju se fudbalske utakmice, avioni na putu ka svojim konačnim destinacijama se prinudno zaustavljaju.

Ne dovodeći u pitanje opasnost i rizike koji postoje – jer sada dobar deo međunarodne zajednice ulazi u direktan sukob sa sledbenicima Abu Bakr el Bagdadija i to na najmanje dva fronta – razmere jačanja bezbednosti u Evropi poprimaju pomalo bizaran nivo. Kada gradonačelnik Brisela, primera radi, preporuči ograničavanje rada ugostiteljskih objekata do 18 časova, čak i diskotekama, to je zaista apsurdno, a pitanje je koliko je efikasno u kontekstu borbe protiv terorizma. Za dodatno ulivanje straha verovatno jeste učinkovito.

Može se, fakat, naglašavati kako su sve te mere privremenog karaktera. Najveći deo njih verovatno jeste opravdan. Međutim, one dokazuju da je Evropska unija, kao zajednica, i u ovom svom domenu izgubljena. Te mere nagoveštavaju da će se i srednjoročno malo šta dalje preduzeti, osim u bezbednosnom smislu. Uz to, poznato je da Evropa ni do sada, a naročito posle 11. septembra 2001, nije živela u „opuštenosti“, ako je suditi po bezbednosnim proverama građana i, na primer, postavljanju kamera na sve strane.

Ono što nedostaje, prema ukazivanjima obaveštajaca, jeste pravovremena razmena informacija. A domen u kojem je bez ikakve sumnje načinjen sistematski propust jeste integracija otuđenih Evropljana koji su i napravili pokolj u Parizu. Može se pričati kako je njima dirigovano iz Sirije, ali činjenicu da su gotovo svi oni imali pasoše zemalja EU je pogubno potiskivati. Trenutne reakcije ne ukazuju da je na pomolu racionalan pristup u tom smislu. Prve naznake upućuju da će kvartovi sa drugačijim Evropljanima biti pre svega predmet najširih bezbednosnih opservacija u kojima će i dalje teći „paralelni“ život. Koegzistencija se nameće kao realnije rešenje nego integracija.

Indirektan uspeh terora je i lom na skupu Hrišćansko-socijalne unije, koalicionog partnera Angele Merkel, na kojem je kancelarka u petak bila izložena neprijatnostima zbog svoje politike prema izbeglicama. Stvara se pogrešan utisak da politika „otvorenih vrata“ Merkelove znači širokogrudost bez zadrške. Šta bi za EU značila orbanizacija, nije preteško pitanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari