Stranci u predizbornoj kampanji

Sam početak izbora obeležila je ocena dobro obaveštenog američkog analitičara Danijela Servera, potvrđena i u beogradskom zapadnom diplomatskom koru, da će prvi put posle Miloševića, „čak 98 procenata“ ishoda izbora, o formiranju vlade i drugih organa vlasti, odlučiti birači u Srbiji, a ne kao ranije izvan nje i da, posledično, nekadašnje priče o uticaju ovdašnjih ambasadora na izbor ovdašnjih vlada odlaze u istoriju. To ne znači da oni nemaju preference u pogledu sastava buduće vlade, od koje očekuju da bude dosledno proevropska, da nastavi reformski kurs i bude kooperativnija u rešavanju kosovskog problema. Naprotiv! Oni, čak, tvrde da ne bi imali ništa protiv eventualne velike koalicije DS-SNS, a neki od njih bi, ako to bude neizbežno, na mestu premijera radije videli Tomu Nikolića nego predsednika SPS-a ali je to, kako kažu, prepušteno nama u potpunosti. Ako je tako, gubitnička strana više neće imati taj alibi za neuspeh.

Ali, zato se, uz naglašeno interesovanje novih suseda – bivših jugoslovenskih republika za tok i ishod izbora, beleži svrstavanje mađarske vlade iza nekih ovdašnjih političkih opcija.

Iako bi premijeru Orbanu više odgovarala ideološki bliža SNS, on podržava proevropsku orijentaciju Saveza vojvođanskih Mađara i savetuje ih da podrže stranku koja će „najprijemčivije“ zastupati njihove nacionalne interese. Nasuprot demantiju, neki lideri DSVM pre opredeljivanja odlaze na savetovanje u Budimpeštu i, kao novopečeni državljani Mađarske, učestvuju u akcijama podrške kritikovanoj vladi premijera Orbana. On će zauzvrat, na poziv SVM, doći u Vojvodinu radi pružanja podrške svojim sunarodnicima u severnoj pokrajini, ma koliko to bilo u ne/skladu sa korektnim dobrosusedskim odnosima. Rumunija je diskretnija u kontaktu sa sunarodnicima u Banatu i prema Vlasima u istočnoj Srbiji, ali to radi!

Drugo iznenađenje priredio je ministar unutrašnjih poslova izjavom, s uobičajenim tonom i gestikulacijom, da ne samo da nije naredio hapšenje grupe nasilnika koji su podmetnuli požar u američkoj i naneli štetu drugim „neprijateljskim“ ambasadama, već da o tome kao ministar policije, iako je morao, nije bio ni obavešten, te da će, zbog toga, naložiti istragu da se utvrdi kako je do toga došlo i otklonio svaku vezu ovog hapšenja i njegove izjave sa tekućim predizbornim aktivnostima. Naknadno je tu, očigledno brzopletu, izjavu ublažio, ali nije otklonio utisak o neslaganju s tom akcijom republičkog tužilaštva. Na pitanje zašto se ministar tako oštro distancirao od akcije koja bi mu, inače, izvesno koristila u predizbornoj kampanji, nema uverljivog odgovora, što otvara prostor raznim špekulacijama.

Najmanje je verovatna u javnosti izneta pretpostavka da ministar Dačić nije želeo da se ova akcija percepira kao predizborni potez, iako bi od toga imao koristi. Pre će biti da je to izraz njegovog neskrivenog nezadovoljstva što nije bio uključen u tu akciju ili, još pre, da je ne bi ni odobrio iz njemu znanih razloga ili, možda zato što upravlja policijom koja, po naređenju nepoznatog naredbodavca, nije izvršila dužnost i zaštitila ambasade. Ne treba isključiti ni procenu da obračun sa tim siledžijama, ne bi podigla popularnost policiji u krugovima koji ih vide kao patriote i heroje, dakle ni donela predizborne poene predsedničkom kandidatu.

S obzirom na to da smo tek na sredini predizborne kampanje, valja očekivati i neka nova iznenađenja koja će ove izbore učiniti različitim i interesantnijim od svih dosadašnjih.

Autor je diplomata u penziji