Opet ti strani plaćenici iz NVO

Priča je podstaknuta brojnim protestima koji se u poslednje vreme održavaju širom naše zemlje protiv iskopavanja litijuma.

Kako je ova tema posebno osetljiva u društvu, a mišljenja podeljena, dok je pravi dijalog o temi izostao, stvorilo se plodno tle za sejanje različitih sumnji.

To je započeo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prilikom jednog obraćanja javnosti izneo podatak da se radi o desetinama ili čak stotinama miliona evra koje su NVO dobile iz inostranstva, pa je to pretvorio i u milijarde evra.

Na priču su se nadovezala i guvernerka Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar policije Ivica Dačić, kao i drugi političari.

Ukoliko pogledamo u onoga ko upire prstom, vidimo da ni država nije ostala imuna na te igre, jer ako se setimo nedavnog pisanja BIRN-a, videćemo da je i država delila milione dinara fantomskim civilnim organizacijama za različite projekte.

Na kraju su ove organizacije potrošile dobijeni novac, bez ikakvog traga i pokrića.

Ipak, to nije zasvrbelo ni NBS ni državu, a ni javnost. Međutim, kada se u priču uključe strani plaćenici, onda se pali motor otpora.

Iz civilnog sektora tvrde da oni sve rade transparentno i da sav novac koji dobijaju ide preko NBS i komercijalnih banaka, što neke skrivene ili zavereničke transakcije čini nemogućim.

Država, ukoliko želi i ima dokaze, svakako ima i mehanizme da se sa ovom poštasti izbori, ukoliko ona postoji. To bismo svi pozdravili, jer lično smatram veleizdajom primanje stranog novca za rušenje sopstvene države. Verujem da naša država ne bi tako nešto samo pustila i očekujem konkretnu reakciju u najkraćem roku.

Ukoliko reakcija pak izostane, vrlo lako ćemo moći da pretpostavimo šta se krije iza ove dimne zavese.

Još jedan alarm koji se pali kada počne ovakva javna hajka protiv nekoga, jeste šta bi mogla da bude pozadina cele priče.

Ako se vratimo malo unazad, setićemo se da se u našoj zemlji već spekulisalo o takozvanom Zakonu o stranim agentima, koji je nakon Gruzije pretio da bude uveden i u Republici Srpskoj, ali je taj predlog na kraju ipak povučen.

Ovakva retorika i optužbe na račun civilnog sektora mogla bi vrlo lako da postvi temelj za sprovođenje jedne takve ideje, a istovremeno bi dalo alibi vlastima da ograniče rad i uticaj NVO, a pojedine i da ugase.

Mantra „domaći izdajnici i strani plaćenici“, možda je već izlizana, ali uvek će biti dovoljna da izazove negativna osećanja kod našeg naroda.

Međutim, gadljivost državnog vrha na strani novac se nekako gubi kada naša država dobije ogromne svote od Evropske unije, od američkog USAID-a ili nemačkog GIZ-a za različite projekte.

Čak i da je cela priča oko NVO istina, licemerno je da prvi baci kamen onaj koji je potrčao da Nemcima obeća saradnju oko litijuma, u trenutku dok u Srbiji ne postoji konsenzus oko njegovog iskopavanja.