Strani univerziteti u Srbiji su konstruktivan potez

Povodom teksta profesora Aleksandra Baucala "Nadstrešnica iznad visokog obrazovanja u Srbiji" (Danas, 16-17. novembar)

Ostavite komentar


  1. Naivno i nezrelo obrazloženje.
    Autor polazi od pretpostavke da je kod nas sve pod konac, institucije su nezavisne i rade svoj posao bez totalnog uticaja i pritiska političara iz vrha vlasti.

  2. Ministarka je rekla da ih drzava nece finansirati. Pitanje je da li ce se te diplome priznavati u Srbiji. Pravni fakultet nije za poredjenje jer je pravni sistem razlicit. Ruski tehnicki fakulteti nisu organizovano kao nasi. Imate jednog inzinjera za unutrasnje instalacije. Ili inzinjer za dalekovode koju racuna temelj, celicnu konstrukciju i mrezu.

  3. Krajnje ličan komentar A Fatića, jer je on sticao akademska zvanja u
    inostranstvu i verovatno je nezadovoljan načinom na koji se ona tretirala kod nas.

  4. Ako će diploma npr Harvarda, stečena u Srbiji, imati istu vrednost, formalnu i stvarnu, kao i ona stečena u USA, onda je to dobro za one koji hoće da studiraju, jer je nivo obrazovanja viši svakako od onog na domaćim Univerzitetima. Domaće obrazovanje je već propalo, ono malo dobrih profesora neće propasti, a nebitno je šta će biti sa onim drugima.

  5. Pravni, Medicinski, Ekonomski i FON, su bili i ostali zarobljenici razn8h politikanata itd. Šte5a što im se dopušta da uništavaju ovevl zemlje.

  6. Domaće obrazovanje je potpuno propalo.Profesori samo jure projekte i angažmane, nisu posvećeni nastavi i studentima, neretko su drski, arogantni i nedostupni, a velika većina uzima novac za ispit

  7. Da li bi se te diplome priznavale u Srbiji?
    Ko bi predavao na Harvard-Srb, naši ljudi prema Harvard udžbenicima, ali baš nastavnici sa Harvarda?
    Ili bi sve to bilo na danas popularnim online “čkolovanju“ skoro pa bilo gde?

  8. kao i sve ostalo što smisle ti genitalci pojačani sps-om. Neće od ove zemlje ostati ni dugmići, kada oni završe svoj mrtvački ples. Pa srećno nam bilo.

  9. Mislim da ovo nije baš dobro,prvo strani fakulteti naročito ako su društveni će našoj deci nametnuti stranu ideologiju i pogled na svet,a i u drugim stvarima fakultet treba da bude prilagođen domaćoj zemlji.Evo banalan primer besmisleno je da kuvari uče samo strana jela ili arhitekte samo strane stilove gradnje itd.Najbolje rešenje su domaći fakulteti sa delimično stranim gradivom dobro prilagođenim,ali je problem što su naši fakulteti nažalost odavno propali.Sve u svemu ne piše nam se dobro.

  10. Samo nešto o konkurenciji. Državni fakulteti moraju da posluju po drugačijim pravilima u odnosu na privatne. Npr, zaposlene na neodređeno praktično ne možete otpustiti bez obzira koliko loše rade, cenu školarine fakultet ne može sam da odredi, državni fakulteti moraju da prihvate strane studente koji na osnovu državnih sporazuma studiraju, bez nadoknade, zatim državni fakulteti moraju da održavaju i neisplative programe ako država proceni da je društveni interes, državni fakulteti moraju da sprovode javne nabavke, i još što šta. Ako pavila nisu jednaka to nije konkurencija.

  11. Ono sto previdja gdin Fatic je NAMERA! A namera vlasti je da u Srbiji potpuno nestane sve drzavno i postane njihovo! Pocelo je tiho, a onda, kada su smislili da su Boga za bradu uhvatili, krecu djonom. Raznorazne firme sa stranim imenima, u njihovom vlasnistvu, vec godinama ovde rade svasta. Cak i one koje su, kao, strane, postuju njihov nacin rada. Niko ziv ne zna sta sve poseduju (i nadzor Zeleznicke stanice je radila „francuska“ firma ciji su vlasnici Srbi). Poklonili su privatnicima autobuse i linije, i unistili prevoz u Beogradu. Sada ovi traze da se ukine vozni red. Sledece je da cemo ih placati koliko zatraze, samo da se vozimo. Unistili su zdravstvo pa svi placaju lecenje kod privatnika. Sada to rade i sa skolstvom. Da li zbilja mislite da ce ovde doci Harvard ili Sorbona? Umesto da ulazemo u nase ljude, nase obrazovanje, nasu zemlju, ulagacemo u NJIH!

  12. Da li ce ti strani prodavati diplome i za dinare ili mora u eurima?
    Salu na stranu, posle ovoga pokusaja obrazlozenja jos sam veci protivnik ulaska stranih univerziteta. Naravno da je spin u pitanju zato sto je logicki neispravno opsti pojam obrazlagati pojedinacnim primerom. Ispada da ce samo Harvard doci u Srbiju da nas uci njihovom pravnom sistemu. Osim toga, autor osporava svetski priznatu kategorizaciju suprotstavljajuci joj neku, samo njemu znanu metodu bez i jednog konkretnog argumenta…
    Nekad se to zvalo „mlacenje prazne slame“

  13. Srbija će da akredituje Bokoni? Mi proveravamo kvalitet Koka-kole, mi proveravamo da li radi Mercedes… Naše institucije? Ovakve? Ajde molim vas više nas ostavite tih naših promašenih ideja zbog kojih tapkamo u mestu 30 i kusur godina
    Kad padne nadstrešnica institucije nam ne valjaju, a kad dolaze strani univerziteti onda se busamo u prsa institucijama. Dokle ta hipokrizija koja nas uništava?
    Ako hoćete da budete deo evropske porodice onda tu porodicu morate da poštujete. Ako oni daju akreditaciju Bokoniju, šta se mi pravimo pametni da dupliramo akreditovanje?
    Podrška dijalogu, a ovaj tekst je doprinos dijalogu

Ostavite komentar


Lični stavovi

Na kojoj strani je ministarka prosvete? 7

Na kojoj strani je ministarka prosvete?

Ozbiljno, organizovano i masovno ustali su studenti svih državnih univerziteta. Mladi akademski građani su se uplašili i zgrozili nad svakodnevnim nesrećama građana i ludostima klike na vlasti. Posle novosadske tragedije trgli su se i pokazali da su odgovorni ljudi.

Naslovna strana

Naslovna strana za 17. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Marko Nastić, di džej

Tokom svih ovih godina čitajući Danas naučio sam šta predstavlja nezavisno novinarstvo i koliko je to danas veoma retko.