Strašne brojke Holokausta

U središtu ove studije su tri logora masovnog uništavanja Jevreja: Treblinka, Sobibor i Belzek, koji su se nalazili na teritoriji Poljske.

Posle konferencije koja je održana 20. januara 1942. u Vanzeu, blizu Berlina, kojom je rukovodio Rajnhard Hajdrih (1904 – 1942) – „čovek sa gvozdenim srcem“- kako ga je nazvao Adolf Hitler. (I Hitler je imao nadimak : „Tepihfreser“, „Žderač tepiha“! Međutim, ovaj njegov nadimak nije do današnjeg dana objašnjen na zadovoljavajući način).

Istoričari su saglasni da je na konferenciji u Vanzeu, koju je protokolisao Adolf Ajhman, donesena definitivna odluka o „konačnom rešenju jevrejskog pitanja“ i merama koje treba preduzeti u cilju njenog što bržeg i efikasnijeg sprovođenja.

Posle napada na Poljsku, koji je izvršen 1. septembra 1939. godine – što se smatra zvaničnim početkom Drugog svetskog rata – Hajdrih je postao zamenik protektora u češkim oblastima Bohemija i Moravska. Čvrsto uveren da je „svet samo vergl koji okreće gospod Bog lično, i da svi moraju da plešu u ritmu melodije koja je već na bubnju“, Hajdrih – (koga istoričari smatraju jednom od najmračnijih i najomraženijih ličnosti u nacističkoj vrhušci) – postao je gospodar života i smrti Jevreja, Roma i svih drugih iz zemalja centralne i istočne Evrope, koji su pružali otpor nacizmu.

Na osnovu podataka, Stoun je utvrdio da je posle konferencije u Vanzeu, transport Jevreja u pomenute logore smrti dramatično porastao. U toku akcije „Rajnhard“ ubijano je 15.000 Jevreja dnevno! Posle Hajdrihove smrti, na koga je izvršen atentat, ubijeno je za 109 dana, od avgusta do novembra 1942. godine, milion i 470.000 Jevreja!!! To nije zabeleženo u XX veku pre Treblinke, Sobibora i Belzeka, u kojem spomen obeležje postavljeno tek 2004. godine. To zlodelo, koje je prethodno planirao i organizovao Hajdrih, počinio je „bezličnik“, Hajnrih Himler. Himler je posetio Beograd 12. maja 1941. i oktobra 1942. godine. Izuzev podatka da se sreo sa dr Jozefom „Sepom“ Jankom, tadašnjim glavnim predstavnikom Folksdojčera i da je u Inđiji održao konferenciju sa vođama nemačkih Folksdojčera iz Slavonije i Srema, sve ostalo je do danas nepoznato. Inače šef Komesarske uprave od 30. aprila do 29. avgusta 1941., član tadašnje Srpske radikalne stranke iz Pinosave, Milan Aćimović (1898 – 1945) posetio je Himlera 1937. godine, zajedno sa Požarevljaninom Dragomirom – Dragim Jovanovićem (1902 – 1946). Jovanović , koji je kao kvislinški nameštenik, bio šef Beogradske uprave tokom Drugog svetskog rata, ostvario je takođe vezu sa hitlerovcima. NJemu je ukazana čast da prisustvuje Kongresu u Nirnbergu 1937. godine, kada su usvojeni rasni zakoni!

Prema prikupljenim podacima, u logoru smrti Treblinka, u blizini istoimenog sela koje je na severoistočnoj strani od Varšave, bilo je oko 900.000 Jevreja. Od toga je preživelo samo 50! U Belzeku, nedaleko od Lublina, od avgusta do decembra je bilo 434. 598 jevrejskih zatočenika. Preživeli su samo Rudolf Reder i HaimHrizman! U Sobiboru je stradalo više od 200.000 Jevreja.

Da li su to konačne brojke?

Ne bi se moglo reći. Jer, istoričari Holokaust muzeja u Vašingtonu su pre nekoliko godina ustanovili da je tokom Drugog svetskog rata u Evropi bilo 42.500 logora raznog tipa. To je, dakle, skoro šest puta više nego što su smatrali nemački istoričari.

S druge strane, alarmantni su podaci o neobaveštenosti evropskog i američkog stanovništva o koncentracionim logorima, žrtvama i počiniocima. U pojedinim zemljama broj neobaveštenih iznosi 50 odsto!

Autor je publicista