Foto: Privatna arhivaKada je u jesen 2014. godine počeo da se primenjuje nakaradni i neustavni zakon o otimanju dela penzije i diskriminaciji penzionera ja sam inicijatoru donošenja tog zakona AV-u uputio akt kojim sam mu ukazao na štetnost primene a u jednom stavu piše i ovo (dokaz poslat redakciji): „Sada ja živim u strahu i stalno se pitam – ako Vladi Srbije zafali stambenog prostora da li će mi po istoj logici oduzeti procenat mog stana, da li će mi odrediti podstanara ili će me prinudno preseliti u manji stan“.
Odgovor naravno nisam dobio.
Kasnije, 2015. godine, govoreći na nekoliko penzionerskih protesta protiv otimanja penzija pozivao sam sve da nas podrže pre nego oni dođu na red a poljoprivrednicima sam se obraćao rečima – navodim po sećanju: „Budite sigurni da će te sa ovom vlasti doći u situaciju da morate da branite svoje posede, svoje njive, livade, pašnjake, šume i svaki drugi oblik imovine na koji oni bace oko i odluče da je njima potrebnija nego vama, svejedno da li je cilj javni interes ili zadovoljavanje potreba nekoga od njihovih investitora-kolonizatora“.
Sve ovo je nažalost počelo da se ostvaruje pa zato sada imamo Ling Long i Rio Tinto a šta nam se još sprema po usvajanju najavljenih zakona ne smem ni pomisliti.
Očit im je cilj da donošenjem kontroverznih i nakaradnih zakona stvore pravni rašomon u kome će svako moći da tumači odredbe zakona na način kako njemu odgovara a odluke najviših sudskih instanci će biti bezvredno slovo na papiru ako ih uopšte bude kako je to sada slučaj sa žalbama penzionera pred Ustavnim sudom koji odlučno odbija da radi svoj posao.
Fond PIO je vlast otela od penzionera pa sada ispod cene rasprodaje njihovu imovinu (banje i lečilišta) kojom će novopečeni vlasnici kapitala raspolagati bez ikakve odgovornosti prema bilo kome.
Uplate u Fond PIO su zabranjena tema iz razloga što tim parama raspolaže nekolicina oko AV-a.
Ta grupica odbija da prihvati da su te uplate vid osiguranja zaposlenih koje treba da im se vrati kada onemoćaju za rad – zato se i zove fond OSIGURANjA.
Oni to smatraju svojim vlasništvom a zakone pripremaju tako da u svoje vlasništvo pretvore sve u Srbiji što će im doneti bilo kakvu korist.
Penzioneri protestima nisu postigli gotovo ništa i ostaje im golo preživljavanje a ja pozivam zaposlene da stave prst na čelo i zaključe kakvi ih zakoni i kakva budućnost očekuju ako ne budu protestovali.
Vladika Grigorije kaže da nešto nije u redu u društvu u kome se niko protiv ničega ne buni.
Svaki protest valja završiti ispred RTS sve dok ih se ne natera da prestanu pratiti svaki AV-ov korak uz izigravanje njegovog ličnog reklamnog servisa i počnu izveštavati o realnim događajima.
Ja sam za to da se tokom protesta primeni metod Aide Ćorović – pa da vidimo ko ih ima.
Protestima kao legalnim sredstvom pritiska treba sprečiti donošenje zakona koji će volju građana svesti na volju jedne grupe određene političke orijentacije predvođene osobama sumnjivog znanja i još sumnjivijeg morala.
Zakon o referendumu će to omogućiti ako se njime ne propiše obavezna izlaznost veća nego na izbore. Izbori se raspisuju periodično po zakonu a referendum samo ako je nešto od izuzetnog značaja – većeg od redovnih izbora zakonodavne i predstavničke vlasti.
Narodnu inicijativu za promenu nekog zakona je i po postojećem zakonu gotovo nemoguće provesti a ako se uvede obećavano obavezno overavanje potpisa kod notara onda narode zaboravi da ćeš imati bilo kakav uticaj na svoj život.
Poslednjih nekoliko godina vlast je odbila narodne inicijative uz obrazloženje koje se kosi sa elementarnom logikom i zdravim razumom.
Sa ovima nam se ne piše ništa dobro, sudovi su njihovi izvršni organi tako da nama ostaje samo ulica. Nemojte reći da nemate vremena i da imate važnija posla od protesta jer kada dođe red na vas neće imati ko da protestuje.
Autor je penzioner
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
