Stručna lobotomija struke

Komitet čine eksperti, a odluke se donose, kako piše u propisima, „na osnovu medicine zasnovane na dokazima“.

Za temu su važna još dva tela: Krizni štab i relativno skoro osnovani Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju. Na čelu prvog je predsednica Vlade, a drugi vodi državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Dana 23. jula Stručni komitet za imunizaciju predložio je revakcinaciju svih građana kojima je prošlo šest meseci od primanja druge doze vakcine.

Tokom ranog popodneva ugledne redakcije prenose zaključak kako bi „najbolje bilo da ljudi prime RNK vakcinu“ (RTS) i da će treća doza biti „bazirana na tehnologiji informacione RNK, kakve su vakcine proizvođača Fajzer i Moderna“ (N1).

Prema prvom Tanjugovom izveštaju, vest je potvrdio i državni sekretar, predsednik Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju.

Agencija Beta, uz to, detaljno citira deo preporuke: „Stručni komitet preporučuje davanje buster doze vakcine osobama kod kojih je od aplikovanja druge doze prošlo najmanje šest meseci, bez obzira na vrstu vakcine koju su prethodno primile i to prvenstveno kod osoba sa imunodeficijencijama i stanjima imunosupresije, primalaca transplantata koštane srži i solidnih organa i osoba na hemodijalizi, starijih od 70 godina, starijih od 60 godina koje stalno borave u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite, kao i osoba koje žive sa primarno ili sekundarno imunosuprimiranim pacijentima.“

Kasno iste večeri iz Tanjuga je stigla „korekcija“: „Iz Vlade Srbije za Tanjug je pojašnjeno da će građanima biti dostupne sve četiri vrste vakcina nakon što su pojedini mediji ranije danas objavili da bi najbolje bilo da ljudi prime RNK vakcinu kao treću dozu imunizacije.“

Ostala su nerazjašnjena bar dva pitanja: a) zar članovi Stručnog komiteta nisu znali šta preporučuju, i b) na osnovu kojih informacija Vlada preuzima na sebe odgovornost da tumači tuđe zaključke?

Prvog avgusta, kako je planirano, Krizni štab razmatra preporuku, pa reaguje dosta neodređeno. Ostaje da konkretne odluke donosi narednih dana.

To može da se razume, jer za razliku od Stručnog komiteta, pored medicinskih, mora da uzme u obzir socijalne, logističke i druge razloge.

Zalihe vakcina su, recimo, poznate – 1,6 miliona doza, od kojih najviše Sinofarmovih (800.000) i Fajzerovih (600.000).

Nepoznato je, međutim, raspoloženje građana u pogledu spremnosti da se revakcinišu. U obzir treba uzeti i dinamiku primovakcinacije, kao i rok važenja uskladištenih vakcina.

Razumemo teškoće, mada je sva računica trebalo već da se obavi. Pravo iznenađenje dolazi od Stručnog komiteta za imunizaciju, koji u petak izlazi u javnost sa novom interpretacijom sopstvenih preporuka.

Sada, dve nedelje posle sastanka, uočavaju se sledeće izmene:

a) više se ne insistira na informacionoj DNK tehnologiji, već su sve vakcine ravnopravne;

b) odjednom za mešanje vakcina „nema dovoljan broj dokaza, pa naš komitet to još nije dao kao preporuku“ (!?);

c) umesto Fajzera ili Moderne, izbor proizvođača određen je prethodnim iskustvom (ko je dobio dva puta kinesku vakcinu, mora da računa samo na Sinofarm);

d) prioritetna lista i dalje postoji, ali je dodatno sužena skoro samo na „one koji imaju poremećaj imuniteta“ (dakle, uzrast preko 70 godina više nije prioritet);

e) postupak se usložnjava uslovom da vakcinaciju mora da predloži nadležni lekar na osnovu medicinske dokumentacije (ranije je uslov mogla da bude samo krštenica).

Ostaju tri pitanja za članove Stručnog komiteta.

Prvo, šta se u nauci tako radikalno izmenilo za samo 14 dana pa moraju da menjaju svoje stavove?

Drugo, što ne priznaju da su se pišmanili?

Treće, na osnovu koje medicine zasnovane na dokazima im se „javilo“ da će prosečni građanin Srbije zaboraviti šta mu je nedavno rečeno?

Nije li to potcenjivanje javnog mnjenja?

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji