Strujni udar, štednja i licemerje

Predsednik Republike, kao i uvek, mimo svojih ustavnih ovlašćenja, sve češće izlazi na tablu, umesto predsednice vlade, ili ministarke za energetiku i vređa, po običaju, inteligenciju svakog ko imalo razmišlja svojom glavom, pa kaže kako je nedavno država platila za uvoz struje, samo za jedan dan 2,5 miliona evra, što je 14 puta više od cene po kojoj se nama isporučuje.

A zar država nismo mi, građani Srbije? Odakle državi novac da to plati? Pa to je novac građana Srbije, uzet kroz poreze, akcize, carine, PDV, takse i na stotinu drugih načina.

Ako hoćete tačnu računicu, podelite onih 2,5 miliona evra sa brojem stanovnika koji su obavezni da plaćaju struju i imaju brojila, pa ćete dobiti koliko nas to košta na dan po obvezniku, pa dodajte na onu osnovnu cenu po kojoj nam se obračunava potrošnja. Ima naravno i drugih računica koje bi pokazale koliko je to po KWh (kilovat-satu) itd.

Ali dve stvari su jasne – nije država koja uvozi skupu struju privatno preduzeće predsednika, a drugo, računica mu nije tačna. Ministarka energetike, uz zahtev da preporuke štednje budu zakon za sve, iznela je javno sledeće:

Da ovaj problem sa EPS-om nije od juče, već je star par godina, a da su glavni razlozi za to što Srbija nije izgradila nove energetske kapacitete i što se nije dobro upravljalo EPS-om. A još 23. avgusta sam u Danasu izneo podatak iz mog teksta koji Politika nije htela da mi objavi u celini 2016. kada je v. d. direktora Grčić izjavio da EPS dobro stoji i da ima na računu 440 miliona evra, a da država (opet mi, građani) daje još 250 miliona evra za nabavku novih mašina.

A zašto? Pa zato što je EPS za period decembar 2016 – mart 2017, proizveo 14,5 odsto struje manje, a samo u martu 2017. godine 22,9 odsto manje. I da podsetim, tadašnji predsednik vlade bio je sadašnji predsednik Republike, a ministar za energetiku Aleksandar Antić. Ovo govori o najmanje tri važne stvari.

Najpre, da se ne mogu za dve godine izgraditi ozbiljni novi energetski kapaciteti, već je trebalo to planirati još 2012, kada su došli na vlast. To znači da nisu znali da odrede prioritete. Osim ovoga, nisu građani, već SNS vlade postavile nestručan menadžment još pre šest godina, pa sada umesto da izvozimo struju po visokim cenama, mi je uvozimo još ko zna od kada. Za ovakve i još mnogo manje promašaje se u normalnim zemljama podnose ostavke, a ne drže se predavanja narodu.

Dok sam sve ovo pisao, struja je poskupela 6,5 odsto. I u redu je to. Bila je i ostala socijalna kategorija i treba reći da je i to jedan od razloga što ja sistem EPS devastiran. Nemate sada vremena da pravite nove kapacitete, osim da prčkate malo sa solarnim panelima i vetroparkovima. To se ozbiljno planira najmanje desetak godina unapred.

Sad gledajte da dovedete stručne ljude, ako ih uopšte više ima, da osveže, poprave, i osposobe ono što smo vam mi, ozbiljni graditelji ostavili, a obratite pažnju na gubitke u mreži, jer je 13 odsto zaista mnogo. To je gotovo sva ušteda koja se od nas građana traži. I manite se smešnih priča o poklopcima, ekspres-loncima i kupanja mlakom vodom. Ako šest miliona odraslih ljudi istovremeno ugasi po jednu sijalicu od 60 vati, uštedi se 360 megavata električne energije, a toliko proizvodi najveći blok termoelektrane u Obrenovcu.

Autor je arhitekta iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.