Strukturne reforme će podstaći potencijal za privredni rast

Takođe, zaposlenost je nastavila da raste. Ukupni fiskalni bilans je drugu godinu zaredom završio u suficitu dok je javni dug nastavio da se smanjuje, na ispod 55 odsto BDP-a. Inflacija je ostala niska i stabilna, kamatne stope na istorijskim minimumima, a problematični krediti (NPL) banaka nastavili su oštro da padaju.

Kratkoročni izgledi za Srbiju su pozitivni i naša poslednja projekcija pokazuje rast od 3,5 odsto u 2019. godini. Ipak, značajni rizici su prisutni, pre svega iz spoljnog okruženja.

Procena svetskog rasta za 2019. i 2020. je smanjena odražavajući revizije na dole za zemlje evrozone kao što su Nemačka i Italija. Rastuće tenzije u trgovini i potencijalno pomeranje sa multilateralnog trgovinskog sistema baziranog na pravilima moglo bi poremetiti lance snabdevanja i tako negativno uticati na rast Evropske unije.

Ovo bi moglo negativno uticati i na Srbiju s obzirom na snažne trgovinske i finansijske veze sa EU. Bregzit bez dogovora i oštrije usporavanje Kine su takođe rizici koji bi negativno mogli uticati na globalni rast sa posrednim efektima i na Srbiju.

U tom kontekstu, srpska ekonomska politika bi trebalo da ide na održavanje teško osvojene makro i finansijske stabilnosti. Ove politike trebalo bi da imaju za prioritet primenu strukturnih i institucionalnih reformi potrebnih kako bi Srbija dobila dinamičniju tržišnu ekonomiju baziranu na privatnom sektoru.

Ključne reforme su potrebne u popravljanju poslovnog okruženja, smanjenja infrastrukturnih jazova, unapređenju efikasnosti i kvaliteta javnih usluga i završetak restrukturiranja i jačanja upravljanja državnim preduzećima.

Dalje unapređenje poslovne klime je potrebno kako bi se osigurao brži i održiviji rast. Ovo uključuje jačanje vladavine prava i izvršenje ugovora. Obezbeđivanje efikasnijeg, nezavisnog i predvidivog pravosudnog sistema i borba protiv percipiranih visokih nivoa korupcije.

Potrebne su i politike za rešavanje informalne ekonomije kako bi se obezbedili fer uslovi za poslovanje i dalje jačanje javnih finansija.

Unapređenje efikasnosti javne administracije pomoglo bi stvaranju okruženja pogodnog za veću produktivnost, koja zaostaje u Srbiji poslednjih 10 godina. Sadašnji napori da se modernizuje i pravilno usmeri poreska administracija su dobrodošli i treba ih nastaviti.

Iako je Srbija smanjila zapošljavanje u javnom sektoru poslednjih godina, i dalje joj fali efektivna i efikasna javna administracija gde se kadriranje obavlja na bazi potreba i gde sposobnosti i plate odražavaju tržišne pritiske.

Potpuno usvajanje novog sistema plata u javnom sektoru u 2020. i prelazak na fleksibilniji okvir za zapošljavanje su kritični u ovoj oblasti.

Nastavak napora da se unapredi upravljanje javnim investicijama bi pomogao da se smanje postojeći infrastrukturni jazovi u transportu, energetici i telekomunikacijama, koji ograničavaju rast privatnog sektora i integraciju u evropske lance snabdevanja i tako postavljaju prepreke u procesu približavanja dohotku EU zemalja.

Značajan progres je prethodnih godina postignut u poboljšanju finansijske pozicije velikih javnih preduzeća, rešavanju propalih državnih preduzeća i privatizaciji onih koji imaju održivo poslovanje.

Pored toga, i dalje se čeka trajno rešenje za nekoliko preostalih dugoročno problematičnih preduzeća kao što su Petrohemija, MSK i Resavica. Potrebni su i novi napori da se završi restrukturiranje i unapredi korporativno upravljanje Srbijagasa, EPS-a i železnica. Konačno, vladin plan da privatizuje Komercijalnu banku trebalo bi što pre sprovesti.

Brža i odlučnija implementacija svih ovih reformi će bolje pripremiti Srbiju da se takmiči na jedinstvenom tržištu kada se pridruži EU – uključujući i uslove na tržištu rada, s obzirom da će biti potrebno održivo povećanje dohotka kako bi se sprečila emigracija nakon članstva u EU.