Studenti da pomognu političarima

Nije više samo pitanje pada nadstrešnice nego ustanovljavanje  odgovornosti nadležnih za sve zloupotrebe moći u funkciji postavljanja igrokaza koji je osmišljen da deli građane, proizvodi mržnju, sprema osvete, pa čak i najavljuje progone onih koji drugačije pomisle da misle ili ne daj bože drugačije čak i govore.

Zemlja u kojoj se bezbednosne službe boje stranih novinara, u kojoj se volšebno gasi ulična rasveta i postavlja scenografija za sukob i nesreću, zemlja je koja traži da se svi njeni građani udruže i da joj povrate normalnost.

Nužno je zatražiti razgovor sa predsednikom države koji je, siguran sam, od noći između subote i nedelje potpuno svestan da je nezadovoljstvo građana dostiglo nivo koji se ne sme samo politički kvalifikovati kao „obojena revolucija“ ili „pokušaj rušenja ustavnog poretka“.

Potpuno svestan, ali verovatno i politički nezadovoljan zbog toga. Zato ga treba pozvati na razgovor sa rektorskim kolegijumom i studentima u blokadi, ako već tvrdi da je spreman na razgovor. Podsetimo se, Milošević je došao u Rektorat 1992. godine.

Možda bi tim dolaskom među akademske građane naše zemlje nešto i on naučio. Jer čovek se uči dok je živ. Svaki čovek.

Subota nam je pokazala i da je vreme da se građanima ponudi nova politika. Nužno je da se skine ljaga sa pojma politike i političara. Više niko na političkoj sceni Srbije nema prava da svoje političko delovanje svodi na lični obračun sujetnih lidera niti na propagiranje političkih ideja koje se svode na opsesiju kako postati kalif umesto kalifa.

Takođe više ne može biti prihvatljiv model vladanja kalifa koji se za sve pita i koji zna sve osim ko je odgovoran za šta u Srbiji. I koji misli da svaki nezadovoljni građanin je pretnja za državu.

Insistiranje na promeni izbornih zakona i pripremi održavanja izbora po novim pravilima treba da bude centralni politički zahtev. Pogotovo s obzirom na pominjanje izbora u junu. Da li ova vlada koja je u ostavci od 28. januara to može da realizuje? To niti je legalno niti legitimno.

Zato bi državno odgovorna parlamentarna većina morala da napravi dogovor o izboru vlade koja bi bila u stanju da primeni prethodno dogovorena zakonska rešenja. Time bi se našlo neophodno kompromisno rešenje. Vlast ne bi „poklekla“ i formirala „prelaznu vladu“, a opozicija bi uspela da preuzme deo odgovornosti, uključi se u rad vlade i konačno pokaže bar delić državotvornosti i ozbiljnosti.

Ujedno, svi subjekti bi trebalo da imaju na pameti da građani skoro svakodnevno upućuju poruku da su izgubili poverenje u sve partijske kadrove tako da bi svaka politička opcija trebalo da za ministre u takvoj vladi, izabranoj za organizaciju i sprovođenje izbora, predloži eksperte iz pojedinačnih oblasti vladinih nadležnosti.

Eto, uz konstataciju da je očito da ovako postavljen sistem ne želi ili nije u stanju da pozitivno odgovori na sve studentske zahteve, studenti u blokadi bi mogli da ipak proglase pobedu ukoliko bi svi politički činioci prihvatili razgovor pod njihovim uslovima i sa njima kao organizatorima takvog Okruglog stola o uspostavljanju novog političkog sistema u Srbiji.

Jer, koliko god studenti bežali od političara, tim begom su pokazali da su u stvari i veći i mudriji od svih nepromenljivih i večitih lidera u Srbiji, ali su nam svima poslali i jasnu poruku da politika nije samo za odabranu elitu nego da je posao svih građana ove zemlje.

Zato je vreme da i oni pomognu sugrađanima, roditeljima, profesorima, pa i nama političarima, da izađemo iz stanja koje je postalo neizdržljivo.

Beograd je u subotu svetleo. Nikakvi šumovi, niti zvučni ili bezvučni topovi, to ne treba i ne mogu da promene. Vreme je da nam tako osvetljen put postane cilj.

Srbija svetlosti i pameti koja osvetljava čitav Balkan. Mi zajedno možemo sve, rekla bi pesma iz jedne davne šetnje.

Autor je predsednik Srpskog pokreta obnove

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.