Studenti, ipak, od tog izazova ne beže. A mi?

Vanredna sednica Skupštine AKS sa upravo tom tačkom dnevnog reda zakazana je za 18. januar 2025.!

Ova obustava nadovezala bi se na niz prethodnih obustava rada područnih komora u sastavu AKS koje su tokom decembra bile proglašavane u znak podrške studentima i njihovim zahtevima u vezi sa tragedijom u Novom Sadu.

Ipak, uprkos velikom značaju koji ova tema ima – ne samo za advokaturu već i za ostale učesnike tekućih društvenih previranja na koja svojom odlukom advokatura nastoji da utiče – malo toga se zapravo zna o sadržini odluke predsstojeće skupštine advokata Srbije koja će, stoji u njenoj najavi, biti jedina tačka dnevnog reda.

Iz samog poziva na sednicu Skupštine ne može se zaključiti kakvi bi mogli biti zahtevi predložene obustave, pa ni da li ih uopšte ima!?

U predlogu dnevnog reda navodi se da bi ta obustava mogla biti oročena na 7 (sedam) dana, mada sam predlog dužine trajanja obustave nije obavezujući za Skupštinu (više o tome kasnije).

Ne možemo se ne pitati:
– Na koji način bi obustava rada advokata mogla da pruži podršku zahtevima studenata?
– Kako bi eventualni zahtevi te obustave mogli biti formulisani?
– Da li se ciljevi takve obustave mogu ostvariti i njeni zahtevi ispuniti za sedam dana?

Krenimo redom…

Podsetimo se, na samom početku, zahteva studentskih protesta:

1. Rasvetljavanje svih okolnosti tragedije u Novom Sadu;
2. Sankcionisanje svih odgovornih čije je postupanje (ili propuštanje) dovelo do te tragedije;
3. Objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu;
4. Obustavljanje svih krivičnih postupaka koji se vode protiv učesnika nenasilnih protesta usled tragedije u NS – posebno onih zbog učešća na protestima u Novom Sadu od 5. novembra;
5. Sankcionisanje svih lica koja su učestvovala u napadima na učesnike tih nenasilnih protesta – uključujući tu i lica koja su te napade organizovala i/ili podstrekavala.

Ukoliko je cilj predložene obustave podrška studentima u istrajavanju na ovim zahtevima, advokatura bi zahteve svoje obustave morala da formuliše na način koji će doprineti ispunjavanju zahteva studenata.

Nakon više od dva meseca, postalo je, nažalost(!), previše očigledno da novosadsko tužilaštvo nije bilo u stanju da se odupre političkim pritiscima izvršne vlasti koji su – od prvog dana(!) – diktirali tok, brzinu i obim istrage tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, kao ni istim tim pritiscima usled kojih je bilo primorano da krivično goni lica koja su zbog toga protestvovala u Novom Sadu i širom Srbije.

Zahtevi advokata morali bi, dakle, ići u pravcu korekcije ovih tokova kako bi se široj javnosti ponovo povratilo poverenje u to da će tužilaštvo moći da utvrdi celu istinu događaja u Novom Sadu, bez neprimerenih uticaja kojima pojedinci ili grupe pokušavaju da se zaštite od krivične odgovornosti za tragediju.

Kako bi se to moglo postići?

Advokati bi – polazeći od svega gore navedenog – mogli insistirati na tome da Republičko javno tužilaštvo direktno preuzme vođenje tekućeg predmeta u vezi sa urušavanjem nadstrešnice u Novom Sadu.

Dalje, advokatura bi mogla da formuliše zahtev kojim će tražiti proširivanje istrage u vezi sa urušavanjem nadstrešnice na koruptivne poslove koji su se odvijali pod okriljem rekonstrukcije železničke stanice, a kojom bi mogli biti obuhvaćeni i podizvođači koji su bili angažovani prilikom radova na rekonstrukciji, lica koja su tim firmama mimo zakonskih procedura omogućavala da uđu u poslove koji daleko nadilaze njihove kompetencije i lica koja su podstrekavala sve ove učesnike u postupku rekonstrukcije da krše propise koji se odnose na izvođenje građevinskih radova i bezbednosne standarde u vezi sa tim radovima.

U vezi sa tim, suđenja za predmete koji se trenutno vode u vezi sa urušavanjem nadstrešnice u Novom Sadu, kao i suđenja po eventualnim optužnicama, koje bi mogle biti podignute nakon sprovedene proširene istrage, morala bi se voditi pred specijalnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.

Advokati bi, pored toga, mogli zahtevati od Republičkog javnog tužilaštva da se vođenje svih ovih postupaka poveri posebnom specijalnom tužiocu (ili specijalnim tužiocima?) koji bi uživao poverenje stručne i šire javnosti da će prilikom postupanja u ovim predmetima biti u stanju da se odupre onim političkim pritiscima koji su izazvali nezadovoljstvo studenata dosadašnjim tokom krivičnog postupka u vezi sa tragedijom u Novom Sadu.

Ispunjavanje ovih zahteva ne mora, nužno, da bude dugotrajan proces – ukoliko postoji dovoljno političke volje za to. Ali insistiranje na njima, kao ni obustava kojom se oni podupiru, ne bi trebalo da bude vremenski ograničeno.

Iako je u predlogu dnevnog reda za vanrednu sednicu Skupštine AKS naglašeno da je predmet izjašnjavanja Skupštine sedmodnevna obustava, Skupština nije vezana predlogom dnevnog reda već, u skladu sa svojim Poslovnikom, može i da ga izmeni tako što će se umesto sedmodnevne obustave predložiti proglašavanje obustave koja bi trajala do ispunjenja zahteva.

Ovakav predlog na samoj sednici Skupštine može istaći bilo koji njen član, kao i predsednici advokatskih komora u sastavu AKS koji bi bili prisutni na sednici.

Izostanak ove nužne korekcije ne samo što bi doveo u pitanje svrsishodnost same obustave, već bi bacio sumnju na motive onih koji na takvoj “oročenoj” obustavi insistiraju.

Ukoliko je pravi motiv za proglašavanje obustave zaista pružanje podrške studentskim zahtevima, a ne pokušaj samopromocije na račun studenata i njihove borbe, onda bi celokupna profesija morala istinski da podeli teret te borbe zajedno sa njima, a ne da ih “na prvoj krivini” prepusti njihovim sopstvenim snagama koje se – ma koliko impresivne bile – ne mogu same nositi sa izazovom koji je 1. novembar postavio pred čitavu Srbiju.

Studenti, ipak, od tog izazova ne beže. A mi?

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Foruma za bezbednost i demokratiju