Zašto je očekivano da se studenti ograđuju od opozicije?

NJu su inicirali studenti i uspeli da učine ono što nije uspelo onima kojima je to posao – da daju nadu građanima da je moguće boriti se protiv marifetluka, korupcije, kriminala, partijskog nepotizma, burazerskog delovanja.

Kako ulazimo u četvrti mesec ove pobune vidimo da je moguće da se hapse ljudi iz vlasti ili bliski vlasti zbog raznih kriminalnih dela. Vidimo da je moguće da se i otvore dokumenti koji svi po pravilu nose oznaku „službene tajne.“ Vidimo da je moguće da se pomene i prizna da su „simpatizeri“ vladajuće stranke nekoga i batinali.

Vidimo da je moguće učiniti uzurpatora Andrićevog venca smešnim i nemoćnim.

Sve smo mi to znali prethodnih 12 i po godina, a i sećanje nam je dopiralo do njihovog delovanja u 90-im. Ali nismo mogli da ih nateramo da budu makar malo u defanzivi, da priznaju makar i mali deo nepočinstva koji čine, jer priznajmo, ova hapšenja nisu nikakva ozbiljna borba protiv korupcije, dokumentacija koju su pružili na uvid nije ni približno potpuna (a verovatno ni verodostojna). Na par slučajeva nasilja njihovih, koje su nevoljno priznali, dolazi stotine izmišljenih optužbi na račun nas. A nenadležni čovek na Andrićevom vencu ne staje da se sveti onima koji su bolji, učeniji, humaniji od njega, kojima je oduvek zavidio, čije je prihvatanje tražio od najranije mladosti i nikada nije mogao da dođe do njega.

Naš posao je to bio. Nas iz opozicije. Međutim, očigledno nismo bili dorasli tom poslu. Neko, jer je želeo da naplati bitisanje u politici, pa je to najbolje mogao da učini izigravajući korisnog idiota vlasti, ili direktno šurujući sa njom, ili čak i preći u njihov tabor. Neko jer nije bio spreman da prolazi kroz toplog zeca tabloida koji vlasti od milošte zovu mediji, kroz targetiranje, kriminalizovanje, neopravdanih i nedokazane optužbe. Ipak, čini se da u najvećem broju nismo bili svesni, a ni spremni, koliki napor svakodnevno moramo da ulažemo, kako na mikro lokalnom, tako i na makro nacionalnom nivou, da se borimo protiv ove hidre.

Kako god bilo, nismo bili na visini zadatka, a naš neuspeh seže još od 6. oktobra. Onaj koji se nikada nije dogodio, jer smo bili u ozbiljnoj zabludi da zemlja može da krene napred i bez čišćenja onog najtvrdokornijeg otpada. Jer 2012. došli su da nam se svete ti ljudi, ljudi koji su poraženi 24. septembra 2000. a potom i 5. oktobra, i da nam isporuče najgoru moguću osvetu – da legalizuju i reafirmišu pogubnu politiku 90-ih.

Sa druge strane studenti su za samo tri meseca uspeli da nanesu ozbiljan udarac ne samo ovoj ekipi, već i svemu što ona predstavlja. NJihovi zahtevi su udarili u srž višedecenijskog problema ovog društva i zbog toga svakim danom imaju sve širu podršku, jer njihove zahteve svako može da potpiše i svako može da se založi. Rešavanje njihovih zahteva neminovno vodi, ne samo do skidanja ovih, nedostojnih sa vlasti, već i do same demontaže trulog sistema, koji smo i mi iz sadašnje opozicije hranili.

Najvećim delom iz nemoći da ga demontiramo. I dobro im ide. Pride su i istrajni, veseli, kreativni. Sve što mi iz opozicije nismo bili.

I zbog svega toga potpuno je očekivano što se studenti ograđuju od opozicije. I imaju puno pravo, uspešno vode ovaj proces, vidi se iz aviona da ih se vlast plaši, a naš ulazak u čitavu tu priču samo bi im naškodio. Jer sama vlast se ubija trudeći se da veže nas iz opozicije sa njima, pa da optužbe koje izriču na račun opozicije nekažnjeno i kao dobar dan, mogu da upotrebe i za studente.

Pa dobro, šta ćete nam vi onda, upitaće svaki građanin. Naše je da radimo svoj posao. A to je da radimo za ovaj narod i da mu maksimalno pomažemo. Pa tako i studentima. Bez namere da im uzimamo protest, da budemo neki govornici, da se slikamo sa njima, da pravimo neke zajedničke liste. Bez da uzmemo ikakvu korist.

Naše je da im kada se ugase svetla kamera doturimo malo hrane, malo ćebadi, obuće za duge marševe na koje su nas već navikli.

Ali i da ih štitimo od huligana angažovanih od vladajuće partije, a njihov centar okupljanja sada je Pionirski park. To su navijači, učesnici rijalitija, porno glumci, batinaši, i što je najžalije od svega, ucenjeni ljudi sa Kosova i Metohije, oni koje je hulja pozvao da napuste svoja radna mesta, jer eto to su „Kurtijeve institucije“ pa sada pošto nemaju prihode, obećava im koju crvenu da se okrenu protiv svog naroda.

Naravno ima i uvezenih, od njegovog pajtosa u grehu Mileta Dodika. A sve ih predvodi sin hapšenog i osuđivanog narko dilera iz Doboja. I oni su došli sa samo jednim ciljem, da biju našu decu i da kompromituju našu borbu. Znaju to građani i mnogi se javljaju da budu obezbeđenje. Dužnost nas iz opozicije jeste da, bez zastava, bez obeležja, da budemo servis i da pomognemo u tome.

Naša dužnost je i da pomažemo u ovim veličanstvenim, ali i teškim trenucima, ostale građane. Posebno one koji su među prvima krenuli da prate i podržavaju studente, a sada doživljavaju pritiske najgore vrste. To su naši dragi prosvetari. Novi DSS već radi na tome, ponudio im je besplatnu pravnu pomoć u nastupajućim procesima protiv države koja im je protivzakonito oduzela lični dohodak…

Dužnost nam je da podržimo i pomognemo bolje od nas. Ako ti bolji pomisle da su oni snaga koja je potrebna da vodi ovu zemlju, naša je dužnost da ih podržimo i pomognemo. Ako će u nekom budućem trenutku, na koji se neće tako dugo čekati, odlučiti da naprave sopstvenu izbornu listu, da pobede ove nedostojne na regularnim izborima, naše je da ih podržimo o u tome i ponudimo sve moguće resurse.

Ovaj težak zadatak pao je na njihova pleća. Možda nekima deluje da je to nepravedno, ali pao je onog trenutka kada su odlučili da iskorače iz nametnute godinama brižljivo hranjene uloge da su oni neke individue čiji je posao samo da sede na predavanjima, i da postanu ono za šta su bili predodređeni onog trenutka kada su dobili indeks. A to je da budu akademski građani u punom značenju te reči, a to znači i da uđu u ovu arenu i da se bore za bolju budućnost. Kako svoju, tako i ovog društva.

Da svojom mladošću, lepotom, pameću, buntovnošću, kreativnošću, učine da ovo društvo izgleda mlađe, lepše, pametnije. I hvala vam na tome, imate svu našu podršku.

Autor je novinar i član Novog DSS iz Zrenjanina

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.