Foto FoNet Marko DragoslavićKako su naši studenti skupili milion građana na protestnom skupu pre neki dan u Beogradu? Jesu li koristili neke državne resurse? Nisu! Jesu li iz nekog „zlog“ domaćeg ili ino ambijenta dobijali donacije za plaćanje dnevnica, prevoza i sendviča? Nisu!
Da li su ih na troipomesečna pešačenja između srpskih gradova i sela i odlazak na završni skup prisiljavali poslodavci? Nisu! Jesu li imali pomoć javnog TV ili radio servisa, ili nekog drugog medija koji koristi nacionalne frekvencije, ili pak novina čiji vlasnici crpe sredstva iz republičkih ili lokalnih budžeta? Nisu!
Pa kako su onda studenti uspeli da organizuju najveći skup u istoriji Srbije? I to uz neverovatne pretnje nosioca vlasti i gruba spoticanja koja su im iz dana u dan priređivale državne institucije, provladini mediji i novine?
Možda razloge za uspeh treba tražiti u tome što su studenti istupili sa preciznim zahtevima vezanim za smrt petnaest osoba pod nadstrešnicom novosadske železničke stanice i sa svojim hristijanskim žrtvovanjem i ljubavlju prema svima. A poznato je svakom ko je voleo ili bio voljen, da ništa tako snažno ne greje kao iskrena ljubav. I ništa tako magnetski ne privlači ljude jedne drugima kao ljubav.
Studenti su nekako znali da najpre moraju da uklone mržnju i laži. Jer su njima politikanti „što više vole Srbiju nego sebe“ tokom godina „zaledili javni prostor“, te da je to uslov da njihova ljubav prema slobodi i pravdi može da prostruji kroz celu društvenu zajednicu i da počne da je „zgušnjava“ i „agregira“.
Takođe su znali da kad započne društveno agregiranje zasnovano na ljubavi, pameti i dejstvima naših studenata i đaka, ono će slično fuzionom procesu, proizvoditi ogromne količine stvaralačke energije, čemu smo svedočili u poslednja četiri meseca.
Jer naši mladići i devojke su, očigledno na početku svog kreativnog doba razumeli da je podsticanje fisionih procesa od strane svih, a naročito od ove poslednje vlasti, dovelo do podela i sloma društva i države, kao i do velikog zagađenja javnog prostora Srbije.
I sada, kada su, kao u „školi za pačiće male“, naši mladi jasno vizualizovali aktelnim političarima da se širenjem ljubavi, sklada i poštenja može mnogo više učiniti za Srbiju, nego uteravanjem straha, pravljenjem razdora i negovanjem korupcije, bilo bi racionalno da i vlast i opozicija zajednički povere studentskim plenumima da predlože sastav „vlade poverenja i ljubavi“ koja bi, oslanjajući se na dokazanu demokratičnost, upornost i požrtvovanost ove mlade generacije, u roku od dve godine stvorila uslove za slobodne demokratske izbore i sprovela ih na najbolji mogući način!
„Vlada poverenja i ljubavi“ bila bi od velike koristi i za aktuelnu vlast i opoziciju. Vlast se, na očigled svih, klati i samo što se nije rastočila, pa bi građani uvažavajući njenu podršku „vladi poverenja i ljubavi“ možda bili blaži nakon njenog neminovnog kraja i „silaska vlastodržaca među običan narod“. A možda bi vlastodršci tako sačuvali i malo samopoštovanja.
A opozicija bi kroz pomoć za formiranje „vlade poverenja i ljubavi“ možda mogla da istisne iz sebe zlo seme sujeta i podređivanja svega svojim partikularnim interesima po principu – „šta košta nek košta, samo da sam ja/mi glavni“!
Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
